Pekari na Balkanu peku u kriznim vremenima sve manje vekne hleba, a manje za iste pare je najbolji opis trenda prikrivanja poskupljenja tako što se smanjuje količina proizvoda i pakovanje, ali ne i cena, piše nemački list “Štutgarter cajtung” (Stuttgarter Zeitung).
Kombinacijom engleske reči „šrink“, koja znači skupljanje, i reči inflacija ekonomisti su za taj fenomen smislili reč „šrinkflacija“.
Taj praksa, piše dnevnik, sve više zadaje glavobolju zemljama sa slabim sistemom zaštite potrošača, kao što su to kandidati za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu.
„Štutgarter cajtung“ piše da se u Beogradu jedna od najpopularnijih pekara zove „Hleb i kifle“, ali da bi trebalo da se nazove „Kako od hleba postaju kifle“ jer su „svi pekarski proizvodi sve manji“ – prenosi dnevnik reči ozlojeđene jedne žene ispred te pekare u Beogradu.
Manje za iste pare je princip prikrivenog poskupljenja smanjivanjem količine proizvoda, piše list.
„Prvo imamo eksploziju cena. Zatim ne samo vekne hleba, neko i table čokolade, rolne toalet papira, čašice jogurta ili vrećice čipsa vidno zahvati pomama skupljanja, koju potrošači na prvi pogled jedva registruju – manjim količinama svojih proizvoda pre svega preduzeća iz oblasti prehrambene industrije pokušavaju da naizgled drže svoje cene uprkos inflaciji“, piše dnevnik.
„Bilo da je reč o čokoladi koja je smršala na 80 grama, jogurtu u flašama od 950 grama, ili pakovanjima keksa od 112,5 grama ; – trend ide u pravcu pakovanja koja je sve teže porediti“, piše list.
Cena kilograma nekog proizvoda, primećuje list, i u Srbiji mora da bude označena na policama prodavnica, ali je to ne samo zbog veoma sitnih slova i brojeva od male koristi, nego i zato što potrošačima obično ništa ne govori cena kilograma maslaca ili kečapa.
Štutgarter cajtung ipak priznaje da „šrinkflacija“ kao trend nije ograničena samo na Srbiju i slične zemlje, već da se zaštitnici potrošača i u Nemačkoj žale na tu praksu.
