Šta je moglo, a šta danas može da se kupi za “jednu crvenu”, odnosno za 1.000 dinara. I kako guvernerka koristi faktor “Oktanisepta” da računa inflaciju? Jorgovanka Tabaković najavljuje pad inflacije za po jedan odsto mesečno i tvrdi da je država učinila sve da inflacija ne ide na teret građana. A građanima je najbolja statistika novčanik, iz kojeg za isti novac mogu da kupe znatno manje proizvoda nego pre samo godinu dana.
Koliko danas vredi jedna crvena novčanica u Srbiji? Iz dana u dan je sve manji broj namirnica koji njom može da se plati.
N1: Šta možete da kupite za 1.000 dinara danas?
„Ništa“.
„Malo nekog voća, povrća. U svakom slučaju količina ne može da bude velika“.
„Mogu da kupim recimo šest kiselih mleka, balansa ili nekog jogurta. Mogu da kupim 10 hlebova, mogu da uzmem svašta nešto, ne mnogo ali može da se uzme“.
N1: A pre tri godine?
„Uh, duplo više“.
„Kad vidite da se začudite koliko je sve skupo“.
„Najviše je poskupelo pomalo, ono, znate, Infostan, struja i tako. To što je sigurno plaćanje jer država od toga živi, mislim najsigurnije. A ovi ostali dižu marže, nema ko da ih kontroliše, privatne radnje rade i nedeljom ali to ne znači da su marže manje“.
Tako odgovaraju građani koje smo sreli ispred Narodne banke Srbije. Unutar nje, guvernerka na isto pitanje odgovara:
„To zavisi od preferencija svakog pojedinačnog građanina. Znate, kad se isečete dok nešto radite u kući, vi možete oktanisept da kupite… To je sprej za dezinfekciju, odličan je antibiotski, možete da ga kupite u jednoj apoteci, neću navoditi imena, za 418 dinara 200 mililitara. U drugoj apoteci 920“, kaže guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Stvar preferencije je, veruje ona i za životne namirnice. Brojke kažu da je između jula prošle i ove godine hrana najviše poskupela: povrće za 42,9 odsto, jaja, mleko i sir za 28,4 odsto.
Projekcija Narodne banke je da će inflacija sa sadašnjih 12,5 odsto do kraja godine pasti na osam, a da se u drugom tromesečju naredne godine vrati u granice cilja. A da li će pad inflacije oboriti i cene u prodavnicama?
„Kratko i jasno – ne. Dakle, kada pričamo o padu inflacije, to ne znači da će cene da se smanje i da se vrate na nekadašnji nivo od pre godinu dana recimo ili dve, kada su bile mnogo niže nego danas, nego to samo znači da će buduće cene sporije da rastu nego što je to do skoro bio slučaj“, objašnjava direktor ekonomske istraživačke jedinice Libek Mihailo Gajić.
Osim skupljih životnih namirnica, na jesen se očekuje i poskupljenje energenata, koji su za godinu dana već poskupeli za oko 22 odsto. Najave su da će električna energija biti skuplja za osam, a gas za deset odsto.
