Opšti uslov da bi postali korisnik materijalne socijalne pomoći u Srbiji je da ne smete imati prihode ni za dinar veće od visine te pomoći, a koja u našoj zemlji iznosi 11 hiljada i 122 dinara. Novim Zakonom o socijalnoj karti više od 27 hiljada korisnika izgubilo je pravo na tu pomoći, izjavio je za N1 Uroš Ranđelović iz organizacije A11.
„Međutim, to nije sve. Postoje i pojedinačni uslovi, kao na primer, da ne smete imati nepokretnu imovinu veću od 0,5 ili jednog hektara, kao i da ne posedujete pokretnu imovinu čija je vrednost veće od šestostruke visine materijalne socijalne pomoći odnosno 6 puta 11.122dinara“, rekao je u Danu uživo Ranđelović.
On je naveo i da je novi Zakon o socijalnoj karti ostavio bez finansijske pomoći 27 hiljada ljudi, iako iz nadležnog ministarstva demantuju tu informaciju.
„Izašlo je saopštenje nadležnog ministarstva u kojem piše da je novi broj korisnika novčane socijalne pomoći oko 176 hiljada, a ne 182 kako smo mi primarno naveli, a to nas navodi na zaključak da je broj korisnika smanjen za ne za 27 hiljada već skoro 35 hiljada ljudi koji su izgubili pravo na socijalnu pomoć. Ministarstvo stalno spominje navodne zloupotrebe i da su one sada rešene. Međutim nikada ministarstvo nije izašlo sa podacima o tim zloupotrebama i ko je to i kada zloupotrebljavao“, rekao je Ranđelović.
Trenutno je na evidenciji 176.580 lica koja primaju novčana socijalnu pomoć. Kroz formiranje 12.590 obaveštenja o tome da je lice preminulo, centrima za socijalni rad je omogućeno da blagovremeno reaguju na tu činjenicu i da spreče dalje isplate. Pronađeni su slučajevi neosnovanih isplata i nakon što su lica preminula: kod prava Dodatak za pomoć i negu drugog lica 4.427 lica, kod prava Novčana socijalna pomoć 1.134 lica, kod prava Usluge smeštaja 308 lica“, navodi se u saopštenju Ministarstva za rad.
Ranđelović kao još jedan problem sa novim zakonom vidi to što sada, kako kaže, radnicima u Centrima za socijalni rad stižu podaci o materijalnom statusu putem ‘notifikacija’ i da im je na taj način smanjen prostor za rad.
„Socijalni radnici sada ne mogu tačno i sveobuhvatno da procene socijalni i ekonomski status nekog lica i vide da li mu je potrebna pomoć jer je sam sistem tih notifikacija nepouzdan. Često se dešava da podaci koje putem notifikacija dobijaju nisu tačni, da ne budu baš u skladu sa Zakono u socijlanoj zaštiti, da primenjuju pogrešne kriterijume iz zakona ali i da ne sagledavaju na sveobuhvatan način nečiju poziciju. Mi smo imali slučaj jednog korisnika socijalne pomoći koje su namirena dugovanja, i ona su isplaćena direktno poveriocu. Taj korisnik, ta žena nije raspolaga tim novcem, čak ni ta sredstva za vraćanje duga nisu uplaćena na njen račun. Međutim sistem socijalne karte je taj novac prepoznao kao njen prihod. Uzeo je u obzir samo ono što je stiglo iz Poreske uprave. To pokazuje i da ne postoji neusklađenost između poreske i socijalne karte, pa je toj korisnici socijalna karta prepoznala kao prihod od privremenih i povremenih poslova iako je to bilo dugovanje“, naveo je Ranđelović.
On je naveo i da je još jedan bitan nedostatak zakona to što notifikacije obaveštavaju socijalne radnike samo kada treba da se ukine neko pravo ili uspstavi neka obaveza.
„Prihodi se procenjuju u tromesečnom periodu pre nego što se odluka donese tako da se može desiti da vam bude ukinuta socijalna pomoć na neko vreme, a da nakon toga ne postoji kontra način gde bi registar socijalne karte obavestio socijalnog radnika da osoba kojoj je to pravo ukinuto ponovo može da ostvari to pravo. Nema proaktivnosti sistema, čitav koncept je usmeren na to da se ukidaju prava. I mi to zamo jer smo videli način rada i sadržinu tih notifikacija. One su faktički po sadržaju nalog jer u poslednjoj rečenici za povećanje prihoda piše ‘da je potrebno doneti novo rešenje ili ukinuti postojeće’. Novo rešenje se donosi jedino ako se iznos socijalne pomoći smanjuje, a ukida se postojeće rešenje ukoliko socijalna pomoć prestaje. Nema mogućnosti da socijalni radnik utvrdi to što treba da utvrdi i to njemu predstavlja problem da zatvori taj sistem notifikacija, a on ga mora zatvoriti onako kako mu sistem kaže. On nema tehničkih mogućnosti da postupi ne drugi način“, rekao je Ranđelović.
On je naveo da je obaveza socijalnog radnika je da svakog potencijalnog korisnika socijalne pomoći pozove na razgovor.
„Međutim u praksi se to ne dešava. Uglavnom se donose rešenja ‘pa neka se žale ako nisu zadovoljn’ Uloga socijalnog radnika je obesmišljena i novim zakonom nije ispraćena logika Zakona o socijalnoj zaštiti koji ima dosta odredbi koje daju diskreciono pravo socijalnom radniku da postupi na nači koji on smatra bitnim, ispravnim“, zaključio je Radnđelović.
