U svetlu zategnutih odnosa između država kada je u pitanju poluprovodnička industrija, EU odobrila 43 milijarde evra investicija za proizvodnju čipova
Kroz „Zakon o čipovima“ je EU odobrila 43 milijarde evra investicija koje treba da uloži u sopstvenu proizvodnju čipova, saopštio je Evropski savet. Zakon ima za cilj da udvostruči udeo Evropske unije na globalnom tržištu poluprovodnika sa deset na „najmanje“ 20 posto do 2030. godine.
Unija je pre skoro više od godinu dana iznela svoje ambiciozne planove da postane predvodnik u razvoju i proizvodnji čipova. Fond koji je određen za ovu svrhu dolazi sa pozadinom zategnutih odnosa u ovoj industriji na relaciji SAD-EU-Kina zbog aktuelnih sankcija nametnutih azijskoj državi koju predvode SAD, a pridružile su joj se države saveznici.
Dugoročno, ovo treba da doprinese renesansi EU industrije i smanjenju zavisnosti od drugih kontinenata, rekao je u saopštenju Ektor Gomes Hernandes, španski ministar industrije, trgovine i turizma.
U skladu sa planovima, kompanije kao što je američki Intel već su počele sa izgradnjom novih proizvodnih pogona na evropskom kontinentu. Zakon bi dodatno trebalo da unapredi ulaganje i istraživanje u EU kako bi blok 27 evropskih država bio spreman za buduće eventualne nestašice poluprovodnika.
Uz EU, SAD su napravile sličan potez prošle godine, pa su tako u svom Zakonu o čipovima za investicije u ovu svrhu odredile čak 52 milijarde dolara kako bi mogle da se takmiče sa najvećim konkurentom na ovom polju, Kinom.
Pre donošenja ovih zakona, Unija i SAD su još 2021. osnovale Savet za trgovinu i tehnologiju (TTC) kako bi napravile saradnju na obostranu korist u ovom delu industrije. Tada su se obe strane obavezale da će kao partneri raditi na ponovnom balansiranju globalnih lanaca snabdevanja poluprovodnika. Ipak, ubrzo potom, EU se našla u nezgodnom položaju, između dve vatre – SAD i Kine koje vode međusobnu borbu za tehnološku nadmoć.
Unija bi konačnim biranjem jedne ili druge strane, osim trošenja velike količine novca na industriju poluprovodnika, upala u dodatne probleme jer bi zaustavila svoju „zelenu tranziciju“. Naime, EU trenutno zavisi od Pekinga ogromnih 98 posto u pogledu pristupa retkim metalima, koji su inače, ključni za proizvodnju važnih tehnologija.
S tim u skladu, ukoliko Kina odluči da dodatno reaguje na sankcije, možda 43 milijarde evra ipak neće biti dovoljno da se Unija iščupa iz lanca problema koje uzrokuju sankcije predvođene Sjedinjenim Američkim Državama.
