Nakon strašnog incidenta koji se dogodio u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” psiholog Radmila Vulić Bojović je za portal N1 ispričala na koji način sada roditelji treba da se postave prema deci koja su preživela traumu.
Pucnjava koja se dogodila u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ nakon čega je poginulo osam učenika i čuvar pokrenula je mnoga pitanja.
Roditelji, kako dece koja pohađaju pomenutu školu tako i oni drugi pitaju se na koji način razgovarati s decom o ovom strašnom incidentu.
Kako kaže naša sagovornica, psiholog Radmila Vulić Bojović najugroženija su deca iz razreda u kojoj se ova ogromna nesreća dogodila. Ona je za portal N1 objasnila na koji način roditelji treba da se postave u odnosu s decom nakon suočavanja sa najtežim situacijama.
„Čini mi se kao da ćemo meriti vreme od i do 3. maja 2023. godine. Ovo je jedan ozbiljan incident, ozbiljna trauma za svakoga ko je i na direktan i na indirektan način uključen, a to znači za celo društvo. Činjenica da jedna maloletna osoba može da ugrozi živote ovolikog broja ljudi je zaista nešto nezamislivo“, kaže naša sagovornica.
Radmila Vulić Bojović kaže da su trenutno najugorženija deca koja su bila u blizini toga kada su njihovi drugari poginuli i sam susret sa smrću je nešto što će biti trauma na duge staze.
„Roditelj u ovoj situaciji treba da pruži utehu, da ne insistira toliko na pričanju. Detetu sada treba sigurnost i stabilnost jer se danas suočilo sa ekstremnom nesigurnošću i sa životnom ugroženošću. Ne toliko mnogo priče, samo da budu prisutni, da budu tu za decu za njihove potrebe, da prate dete. Ima dece kojima treba tišina, kojima treba samo fizičko prisustvo nekog drugoga bez velika interakcije. Pratite svoju decu, čujte šta oni imaju da vam kažu pa ćete vi sami kao roditelj imati prirodni instinkt kako da im priđete na što bolji način„, objašnjava Radmila Vulić Bojović.
Dalje naša sagovornica objašnjava na koji način ovaj događaj može da ima uticaj na njihov međusobni odnos.
„To je jako teško u ovom trenutku predvideti. Ovo je toliko jedan vanredni događaj da mi nemamo slične u iskustvu. Mi ćemo se sada prvi put suočiti sa tim kako se ovako jedna kolektivna trauma prenosi i među decom i mladima, ali i među odraslima. Ono što je sasvim izvesno je da treba biti sa decom što jasniji, što otvoreniji, reći istinu. Mi ne znamo zašto se ovakve stvari dešavaju, znamo da se dešavaju i znamo da svakako nisu deo normalnog procesa, to ne može da uradi neko ko je u dobrom psiho-fizičkom stanju“, zaključila je Radmila Vulić Bojović.
Psiholog Marina Nedejin, koja se bavi decom rekla je za N1 da su „u ovoj situaciji žrtve i deca koja su izgubila život i deca koja su povređena, njihovi roditelji i nastavnici.
„Roditelji traže što više informacija, uplašani su, ali ne mogu neke stvari brzo da se urade, strpljenje je neophodno da bi se sprečile dalje posledice. Nastao je veliki šok i neverica i u drugim školama.“
Nastavnica istorije je kako se nazvanično saznaje teško povređene kada je pokušala da spreči dečaka da puca po svojim drugarima iz razreda. Međutim, psiholog kaže da nastavnici i stručni saradnici u školama nažalost nisu obučeni da se suprotstave nekom ko je naoružan.
Što se dece tiče, ona je rekla da je važno da deca u ovoj situaciji ispolje svoje emocije, ko i koliko može i želi, i da se usmere u pravcu kakov takvog smirenja, kaže psiholog, dodajući da su za takve situacije nastavnici i stručni saradnici obučeni, i to se zove prva psihološka pomoć.
