U administraciji Džozefa Bajdena kažu da bi iza curenja dokumenata mogao da stoji bilo ko, „od nezadovoljnog zaposlenog do nekog ko je hteo da našteti američkim nacionalnim interesima”, a ne isključuje se ni mogućnost da je odgovoran neko s proruskim stavovima
Пентагон је покренуо истрагу о украденим документима (Фото Pixabay/David Mark)
Vlada Džozefa Bajdena i juče je sabirala štetu, tražila krivca i pokušavala da objasni kako su na internetu osvanule američke državne tajne koje su otkrile da Ukrajincima ponestaje oružje i da Vašington podjednako špijunira i saveznike i rivale.
Kijev nema dobru protivvazduhoplovnu odbranu, američki obaveštajci dublje su infiltrirani u rusku vojsku i paravojsku nego što se mislilo, a nadziru i Ukrajinu, Izrael i Južnu Koreju. To su neka od otkrića u ukradenim ili hakovanim dokumentima Bajdenove administracije.
Na internetu je završilo oko stotinu dokumenata, mapa i fotografija Pentagona. Mediji prenose da je Pentagon posredno potvrdio da su papiri verodostojni saopštivši da je započeo istragu zbog toga što se „čini da dokumenta sadrže osetljiv i krajnje poverljiv materijal”. Mnogi materijali sadrže oznaku „vrhovna tajna”.
Iako je materijal stajao na sajtovima, mrežama i platformama za razmenu poruka duže od mesec dana, najšira javnost je za to saznala prošlog petka u tekstu „Njujork tajmsa”. Ovakvo „curenje” podataka nije viđeno otkako je „Vikiliks” objavio 700.000 američkih tajnih dokumenata i diplomatskih i vojnih depeša i otkako je uzbunjivač Edvard Snouden prosledio medijima dokumenta Nacionalne bezbednosne agencije.
SAD veruju da je kriv Amerikanac, a ne strana tajna služba. Kako Rojters saznaje u administraciji, iza ovoga bi mogao da stoji bilo ko, „od nezadovoljnog zaposlenog do nekog ko je hteo da našteti američkim nacionalnim interesima”. Ne isključuje se mogućnost da je odgovoran i neko s proruskim stavovima. Veruje se da je izvorni materijal izmenjen u onom delu gde se navode ruske i ukrajinske žrtve, jer se podvlači da su ruske žrtve daleko manje od svega što se dosad otkrivalo na Zapadu. Materijal je nastao u februaru, na platformama „Diskord” i „4Chan” pojavio se u martu, a onda je završio i na „Telegramu” i „Tviteru”.
Američke obaveštajne službe i Pentagon procenjuju da će ukrajinska protivvazduhoplovna odbrana do početka maja ostati bez raketa i municije ako nastavi da troši kao do sada. Isti izvori navode da će ruskim bombarderima uskoro biti lakše da gađaju ukrajinske trupe, kao i da Kijev ove godine neće napredovati u pokušajima da vrati Donbas. Ovo su štetne informacije po ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Ne samo da ga Amerika špijunira, već i procenjuje da ukrajinske snage nisu toliko jake koliko bi trebalo da budu pred očekivanu prolećnu kontraofanzivu. Kijev je demantovao izveštaje tvrdeći da je reč o ruskoj propagandi, ali Si-En-En saznaje da je Zelenski frustriran objavom dokumenata i da su Ukrajinci već izmenili ratne planove zbog onoga što je osvanulo na internetu. Među papirima su oni koji obelodanjuju da je Zelenski u februaru hteo da pošalje dron da napadne Rostov u Rusiji. To će verovatno učvrstiti SAD u stavu da Ukrajini ne treba slati rakete dugog dometa koje mogu da pogode Rusiju.
Glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je juče da SAD odavno „uhode” evropske lidere i da ga ne bi začudilo da su špijunirale i Zelenskog. Na pitanje o ruskoj umešanosti, Peskov je odgovorio da je „uobičajena bolest da se za sve krivi Rusija”, preneo je „Sputnjik”.
Dokumenta otkrivaju da su Amerikanci detaljno upoznati s ruskim ratnim planovima. Vašington raspolaže saznanjima na osnovu presretnute komunikacije, ali i na osnovu informanata. Moskva bi sad mogla da bude obazrivija, da pokrene lov na „krtice” i promeni ratne planove. SAD znaju kad će ruska vojska napasti koju ukrajinsku elektranu ili put i kako namerava da se bori protiv tenkova koje je Ukrajini poslao NATO. Saznalo se i da je Rusija prošle godine zamalo oborila britanski špijunski avion u blizini Krima i da je situacija bila daleko dramatičnija nego što je javnosti predočeno zbog zamalo direktnog sukoba Rusije i članice NATO-a.
Razotkrilo se da je Vašington imao insajdere i na sastancima stranih lidera iza zatvorenih vrata, kao i da Amerika prati ruske trupe tehnologijom za koju se do sada takoreći nije znalo da je poseduje, ocenjuje „Vašington post”.
Pentagon u svojim analizama potvrđuje da ruska plaćenička vojska „Vagner” planira da ratuje na Haitiju i da proširi dejstva u Africi. U obaveštajnim izveštajima stoji i da su Rusi dogovarali da im Turska prodaje oružje posredstvom Malija i da vlasnik „Vagnera” Jevgenij Prigožin ima „stalni uticaj na Putina”. Navodi se i da u Ukrajini ratuje grupa od oko sto francuskih, američkih, britanskih i letonskih vojnika, što su Jeliseji negirali.
Američki podaci otkrivaju da je izraelska tajna služba Mosad odigrala veliku ulogu u protestima protiv premijera Benjamina Netanijahua, koji traju već 14 sedmica. Netanijahuova vlada je demantovala ove tvrdnje. Amerikanci su prisluškivali i južnokorejske zvaničnike koji nisu hteli da pristanu da Vašingtonu prodaju oružje strahujući da će ono završiti u Ukrajini.
Pojedini američki saveznici pitaju se da li je Amerika i dalje sposobna da sačuva svoje tajne, pri čemu su neke od njih kompromitujuće za američke partnere. Vlade špijuniranih zemalja poput Izraela i Južne Koreje teško da umeju da objasne javnosti zašto ih nadzire najbliži saveznik.
Sa sličnim problemom Amerika se suočila i 2013, kad su dokumenta koja je Snouden izneo iz NSA otkrila da su SAD masovno nadzirale svoje i strane građane, pa i tadašnju nemačku kancelarku Angelu Merkel. Tri godine ranije uzbunjivačica Čelsi Mening dostavila je „Vikiliksu” materijal, koji je, između ostalog, osvetlio zakulisne radnje u ratovima u Iraku i Avganistanu. Dok je Čelsi Mening odslužila zatvorsku kaznu, Snouden je pobegao u Rusiju, a Vašington želi da sudi i osnivaču „Vikiliksa” Džulijanu Asanžu, koji u britanskom zatvoru čeka da bude isporučen Americi.
Najpoznatije „curenje” dokumenata američke vlade poznato je pod nazivom „Pentagonovi papiri”. Reč je o poverljivim materijalima koji su dospeli u medije 1971, otkrivajući da je više američkih predsednika znalo da se rat u Vijetnamu ne može dobiti, ali da su o tome obmanjivali Kongres i najširu javnost. „Pentagonovi papiri” produbili su nezadovoljstvo Amerikanaca ratom u Vijetnamu i povećali pritisak javnosti na vladu da okonča taj rat.
