Sve su oči uprte u globalni bankarski sektor, nakon što su iznenadna previranja srušila ili zapretila rušenjem nekoliko američkih banaka i jedne velike evropske banke ovog meseca.
Kolaps banke Silicijumske doline (SVB), praćen skorom smrću i dve druge regionalne institucije – Prve Republikanske banke i Signature Bank – ostavio je posmatrače tržišta nervoznima i u strahovima od domino efekta, poput onog koji je doveo do globalne finansijske krize 2008.
I to je bilo pre nego što se Credit Suisse – jedna od najvećih banaka na svetu, bezbedno smeštena u Švajcarskoj, srušila prošle nedelje. Šta ova finansijska potresa znače za Kanađane?
Šta se desilo? I zašto?
Banka Silicijumske doline, First Republic Bank, Signature Bank i Credit Suisse suočile su se sa različitim problemima koji su pogoršani rastom kamatnih stopa.
Ali zajednička nit je bio nedostatak samopouzdanja, kaže Pedro Antunes, glavni ekonomista u Conference Board-u Kanade.
Bankarstvo je izgrađeno na poverenju. Ako deponenti izgube veru, paniče i žure da povuku svoju imovinu iz banke zbog straha od njenog propasti — to može dovesti do propasti banke, kao kod SVB-a.
Ponekad se panika širi – često, rekao je Antunes za CBC News, putem društvenih medija. Regulatori širom sveta sada pokušavaju obuzdati širenje kako bi sprečili kolaps dodatnih banaka.
Jesmo li ovo već videli?
Zakonodavci, kao što je američko ministarstvo finansija odbacili su ideju da ovi incidenti odražavaju početak globalne finansijske krize kasnih 2000-ih. Neuspeh SVB-a bio je najveći kolaps američke bankarske institucije otkako je Washington Mutual — između mnogih drugih — propao 2008.
Ubrzo nakon što je dugogodišnji rival UBS pristao da kupi Credit Suisse, centralne banke širom sveta — uključujući Banku Kanade — rekle su da će intervenisati nudeći gotovinu i drugu podršku bankama, opet u nadi da će zaustaviti širenje neuspeha i stabilizovati tržište.
Slične mere su preduzete 2008. Ali ovo nije ponavljanje te krize, kaže Karl Schamotta, glavni tržišni strateg globalne kompanije za plaćanje u Torontu Corpay.
“Stvari su danas mnogo uređenije”, rekao je Schamotta, iako postoji zabrinutost zbog usporavanja ekonomskog rasta.
“Pitanja koja su izazvala krizu 2008. godine – masovna upotreba derivata, puno izloženosti američkog tržišta nekretnina – ovoga puta nisu prisutna.”
Kako to utiče na Kanadu?
Kanađani nemaju mnogo razloga za brigu, smatra Schamotta, jer je naš bankarski sistem “daleko sigurniji, daleko raznovrsniji i mnogo regulisaniji” od tržišta u SAD-u ili Evropi.
“Dakle, ovo je pitanje koje je verovatno najvažnije iz psihološke perspektive, manje važno u pogledu vaših bankovnih depozita”, rekao je.
Kriza iz 2008. bila je globalna katastrofa, rekao je Antunes, “ali većina kanadskih banaka je to prilično dobro prošla. U stvari, izašle su prilično jake.”
“Mi imamo drugačiji bankarski sistem,” koji je manje konkurentan i lakše ga je kontrolisati nego u SAD-u, rekao je on.
Ali kako raste zabrinutost zbog mogućeg udara po globalnu ekonomiju, poslovni investitori će “biti oprezniji”, rekao je Antunes. A takve investicije su važne za pokretanje ekonomske aktivnosti i kanadsku trgovinu.
Isto tako, mogli bismo videti “pooštravanje” standarda kreditiranja širom sveta, kaže Stephen Brown, zamenik glavnog ekonomiste za Severnu Ameriku u istraživačkoj firmi Capital Economics.
Prema Brownu, banke možda neće biti spremne da pozajmljuju toliko novca ili ulažu u vlasničke obveznice. To bi moglo promeniti obrasce investiranja, što bi zauzvrat moglo uticati na rast globalnog i američkog BDP-a – i za kanadsku ekonomiju nadalje.
“Slabiji rast BDP-a u SAD-u uopsteno ne sluti dobro za kanadski izvoz”, dodao je Brown.
“Dakle, ovo su sve razlozi da mislimo da Banka Kanade verovatno neće biti primorana da se vrati na ponovno povećanje kamatnih stopa i verovatno će sniziti stope pre kraja godine.”
Hoće li to dovesti do recesije?
U Kanadi je predviđena recesija za 2023. godinu, a nedavni događaji mogli bi dovesti do nešto dubljeg pada ekonomske aktivnosti, rekao je Antunes. Međutim, svaka potencijalna recesija će se razlikovati od prošlih padova, jer trenutno usporavanje dolazi sa malim brojem gubitaka radnih mesta, jer zaposlenost nastavlja da raste.
„Ova recesija će biti veoma, veoma drugačija za većinu domaćinstava u Kanadi, jer smo u situaciji u kojoj je tržište rada veliki amortizer“, rekao je on.
Schamotta kaže da bi Kanada i svet mogli ući u recesiju u narednim mesecima, budući da efekat povećanja kamatnih stopa “udara kao krajnji rezultat na domaćinstva i kompanije širom sveta”.
“Maloprodaja, zaposlenost, takvi faktori će nam reći o zdravlju kanadske ekonomije, o tome da li kanadska domaćinstva smanjuju potrošnju i ulažu u ekonomiju”, dodao je.
“Sve te stvari će doprineti da vidimo imamo li recesiju.”
SERBIANNEWS/CANADA
