Nivo kofeina u vašoj krvi može da utiče na količinu telesne masti koju nosite, faktor koji zauzvrat može da odredi rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.
To su nalazi nove studije koja je koristila genetske markere za uspostavljanje veze između nivoa kofeina, indeksa telesne mase (BMI) i rizika od dijabetesa tipa 2.
Istraživački tim, sa Instituta Karolinska u Švedskoj, Univerziteta u Bristolu i Imperial Koledža u Londonu, kaže da bi se pića bez kalorija koja sadrže kofein mogla istražiti kao potencijalno sredstvo za smanjenje nivoa telesne masti.
„Genetski predviđene veće koncentracije kofeina u plazmi bile su povezane sa nižim BMI i masom cele telesne masti“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Oni dodaju da su genetski predviđene veće koncentracije kofeina u plazmi bile povezane sa nižim rizikom od dijabetesa tipa 2. Procenjeno je da je otprilike polovina efekta kofeina na rizik od dijabetesa tipa 2 posredovana smanjenjem BMI.
Studija je uključivala podatke od nešto manje od 10.000 ljudi prikupljenih iz postojećih genetskih baza podataka, fokusirajući se na varijacije u ili blizu specifičnih gena za koje se zna da su povezani sa brzinom kojom se kofein razlaže.
Generalno, oni sa varijacijama koje utiču na gene – naime CIP1A2 i gen koji ga reguliše, nazvan AHR – imaju tendenciju da razgrađuju kofein sporije, omogućavajući mu da duže ostane u krvi. Ipak, oni takođe imaju tendenciju da piju manje kofeina uopšte.
Pristup pod nazivom Mendelska randomizacija je korišćen da bi se utvrdile verovatne uzročne veze između prisustva varijacija, bolesti poput dijabetesa, telesne mase i faktora životnog stila.
Iako je postojala značajna veza između nivoa kofeina, BMI i rizika od dijabetesa tipa 2, nije se pojavila veza između količine kofeina u krvi i kardiovaskularnih bolesti uključujući atrijalnu fibrilaciju, srčanu insuficijenciju i moždani udar.
Prethodne studije su povezivale umereno i relativno povećanje potrošnje kofeina sa boljim zdravljem srca i nižim BMI, a novo istraživanje dodaje više detalja onome što već znamo o efektima koje kafa ima na telo.
Takođe je važno imati na umu da nisu svi efekti kofeina na telo pozitivni, što znači da se mora voditi računa o prednostima njegovog konzimiranja. Najnovija studija je važan korak u proceni idealne količine kofeina.
„Mala, kratkoročna ispitivanja pokazala su da unos kofeina dovodi do smanjenja težine i masne mase, ali su dugoročni efekti unosa kofeina nepoznati“, pišu istraživači.
Tim smatra da bi povezanost koja je ovde prikazana mogla da se svodi na način na koji kofein povećava termogenezu (proizvodnju toplote) i oksidaciju masti (pretvaranje masti u energiju) u telu, koje oboje igraju važnu ulogu u ukupnom metabolizmu.
Međutim, biće potrebno više istraživanja da bi se potvrdio uzrok i posledica. Iako je ova studija uključivala veliki uzorak, Mendelova randomizacija nije nepogrešiva, a još uvek je moguće da su u igri i drugi faktori koji nisu uzeti u obzir u ovoj studiji.
„S obzirom na obiman unos kofeina širom sveta, čak i njegovi mali metabolički efekti mogu da imaju važne zdravstvene implikacije“, pišu istraživači.
Istraživanje je objavljeno u BMJ Medicine.
