Potpisivanje sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine otvorilo bi vrata ka boljoj ekonomskoj integraciji i donelo bi veću stopu rasta regionu zapadnog Balkana, rekao je pre nekoliko dana Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan.
„Potpisivanje sporazuma otvara vrata ka boljoj ekonomskoj integraciji u međunarodnoj poslovnoj zajednici, tako da region ne bude samo šest malih zemalja, nego veliki region sa 20 miliona stanovnika, sa 125 milijardi vrednom ekonomijom i stopom rasta koja je gotovo četiri puta veća nego kod suseda u Italiji. To je ono što se može postići i na šta se mi usredsređujemo”, kazao je Eskobar na konferenciji za medije u Beogradu.
Ekonomisti se slažu sa njegovom ocenom, i navode da je prepreka za veću ekonomsku integrisanost politika.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, napominje da je ukidanje barijera između država regiona pozitivno i da su već sada stvoreni mehanizmi koji to treba da omoguće. Jedan od njih je Cefta koja podrazumeva bescarinsku trgovinu između zemalja zapadnog Balkana. Cefta je uvedena na nagovor Evropske unije, podseća on. Dalje produbljivanje odnosa značilo bi da se primeni dodatak na inicijativu „Otvoreni Balkan”, nešto što bi ukinulo necarinske barijere.
„Problem sa Kosovom je što oni ne poštuju pravila Cefte i nisu deo inicijative za ’Otvoreni Balkan’. Problem je njihov status i oni namerno manipulišu time. Sećamo se da su uvodili carinu i zabranjivali kupovinu naše robe, stavljali razne prepreke. To je neka vrsta pritiska da ih priznamo kao državu. Kosovo je spremno na sve integracije, ali kao država Kosovo. Iz nekih iracionalnih razloga BiH i Crna Gora izbegavaju da podrže ’Otvoreni Balkan’. Ekonomska saradnja sa regionom za nas je važna, jer smo ekonomski razvijeniji i imamo suficit u trgovini”, kaže Arsić.
Podseća da se sve zemlje regiona suočavaju sa nedostatkom radne snage zbog emigracije. Ako bi se olakšao protok ljudi to bi bilo dobro i za strane investitore. Sve ove zemlje u regionu su relativno male, a region veći od svih pojedinačno.
Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libeka (Libertarijanski klub), navodi da je potpuno jasno da ekonomske integracije pospešuju privredni rast. To je ideja na kojoj počiva ekonomska integracija Evropske unije.
„Ukoliko bi tržišta zemalja ili entiteta na zapadnom Balkanu uklonila postojeće barijere koje usporavaju protok ljudi, robe i kapitala preko granice to bi svakako uticalo na ubrzanje ekonomskog rasta. Povećala bi se trgovina u okviru samog regiona, a takav region bio bi interesantniji stranim investitorima. Već sada postoje problemi na tržištu radne snage i kada bi veliki ulagač došao u neku od ovih okolnih zemalja imao bi problema da nađe radnike zbog iseljavanja u zapadnu Evropu. Jedna od mogućnosti da se taj problem smanji je uklanjanje carinskih barijera koje bi omogućile da neko živi u jednoj zemlji, a radi u drugoj. Kao što neko živi u Nemačkoj, a radi u Francuskoj ili Švajcarskoj”, objašnjava Gajić.
Dodaje da je jako teško reći kakvi bi bili efekti toga po ekonomski rast, jer već sada postoji Cefta, ali bi svakako postojali.
Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, napominje da je sve što je Eskobar rekao apsolutno tačno i da to znaju predsednici država i državica u regionu i bez njega. Ali iz svojih, političkih, razloga se toga ne pridržavaju.
„Kao i pojedinac, tako i mala država ne znači mnogo. Više zemalja, kolike god bile, dobit je za sve pojedinačno. Mi vrlo često na ovom Balkanu sami sebi pucamo u nogu”, kaže Savić.
