Kanadski lunarni rover bi uskoro mogao pomoći više u istraživanju tamne strane Meseca.
Prvi lunorover u zemlji, trebao bi staviti kanadsku svemirsku agenciju na čelo istraživanja svemira, pomažući u globalnoj potrazi za smrznutom vodom na ovom nebeskom telu.
NASA kaže da je Mesecu potrebno oko 27 dana da izvrši punu rotaciju oko svoje ose dok kruži oko Zemlje, ostavljajući istu stranu vidljivom sa zemlje u svakom trenutku. Kao rezultat toga, dalja strana ostaje malo shvaćena i neistražena.
“To je oduvek budilo svačiju maštu: šta je na drugoj strani Meseca?” rekao je Gordon Osinski, glavni istraživač kanadske misije lunarnog rovera.
Kanadski tim Osinskog, zajedno sa međunarodnim partnerima, sprema se poslati rover od 30 kilograma u južno polarno područje Meseca u potrazi za očuvanom smrznutom vodom, verovatno nekoliko metara ispod površine.
Budućnost ljudskih misija
Otkriće leda moglo bi biti odskočna daska ka daljim istraživanjima Sunčevog sistema, uključujući misije u kojima rade ljudi, rekao je Chris Herd, naučni istraživač u misiji i planetarni geolog Univerziteta Alberta.
Herd, koji je ranije radio na misiji rovera na Mars, rekao je da se smrznuta voda “može izvući i koristiti kao resurs za preživljavanje astronauta”. Rekao je da bi se led takođe mogao podeliti na vodonik i kiseonik za gorivo, smanjujući troškove donošenja tih zaliha sa Zemlje.
“To smanjuje troškove slanja ljudi na Mjesec [i] to je krajnji cilj”, rekao je.
Osinski je rekao da je obnovljeno interesovanje za istraživanje Meseca u poslednjih pet godina, s većim naglaskom na slanje astronauta tamo.
Rover bi igrao sastavnu ulogu u ostvarenju tog sna, dodao je.
Christian Sallaberger, izvršni direktor Canadensys Aerospace Corporation, rekao je da komercijalna ekspanzija svemirske industrije takođe igra veliku ulogu u oživljavanju interesa za ponovno posećivanje Meseca.
U novembru, Ottawa je odabrala Canadensys da napravi lunarni rover i pomogne sa naučnim instrumentima koji su trebali biti otpremljeni na Mesec.
“Troškovi misija su se, relativno govoreći, sveli na ono što su bili u prošlosti”, rekao je Sallaberger. “Šezdesetih godina sve je finansirala vlada.”
Svemirska kompanija iz Ontarija radi u partnerstvu sa šest kanadskih univerziteta i nekoliko međunarodnih partnera iz Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva.
Canadensys bi pravio robustan rover koji bi mogao da izdrži ekstremne temperaturne promene – prelazeći sa -200 C noću na više od 100 C tokom dana. Takođe bi mogao da se nosi sa visokim zračenjem i nazubljenim lunarnim površinama, dok bi nastavio da šalje podatke tokom meseci koje provede na Mesecu.
Radeći na solarnu energiju, rover bi spavao svakih 14 dana, a zatim bi radio 24 sata dnevno, sedam dana u sedmici, do sledećeg ciklusa.
Naučnici ne samo da će tražiti čvrstu vodu, već će istraživati sastav mesečeve kamenite površine, karakterišući radijacijsko okruženje i snimati slike visoke rezolucije, rekao je Sallaberger.
“[To je] priprema za buduće ljudske misije “, rekao je.
‘Neverovatno uzbudljivo’
Iako Kanada neće biti prva zemlja koja je sletela na drugu stranu Meseca, mogla bi biti prva koja će istražiti južni pol Zemljinog prirodnog satelita, za koji se veruje da drži ledenu vodu u stalno zasenjenim kraterima.
Kina je postala prva zemlja koja je poslala svoj rover Yutu-2 na drugu stranu Meseca 2019.
Osinski je rekao da bi mogle postojati i druge zemlje koje će lansirati svoje rovere na drugu stranu Meseca pre Kanade.
No, rekao je da je i dalje “neverovatno uzbudljivo”.
“Skoro da moram da se štipam ponekad”, rekao je. “To je sve na čemu sam radio poslednjih nekoliko decenija.”
Sada se nada da će videti lansiranje rovera za tri godine, montiranog na vrhu rakete – najverovatnije da će poletjeti iz NASA Kennedy svemirskog centra na Floridi.
“Onda bi, nekoliko sedmica kasnije, sleteo na površinu Meseca. Ne mogu zamisliti ništa uzbudljivije.”
SERBIANNEWS/CANADA
