Zdravstveni sistem u zemlji pati od akutnog nedostatka doktora, dok stotine kvalifikovanih kanadskih lekara obučenih u inostranstvu, svake godine budu odbijeni zbog birokratije i pristrasnosti, kažu stručnjaci.
Kanada propušta priliku da na stotine ovakvih doktora pridoda napetom sistemu zato što su, kažu kritičari, čvrste pokrajinske vlade ograničile broj mesta boravka – i zato što sistem eksplicitno daje privilegije studentima koji su išli na kanadske medicinske škole.
Prema podacima sa popisa, u Kanadi ne nedostaje doktora. Ono što imamo je nedostatak licenciranih doktora.
Iako se procene razlikuju, u Kanadi žive čak 13.000 doktora koji ne rade, jer nisu završili dvogodišnju rezidentnu poziciju – uslov za licenciranje.
Kritičari sistema kažu da je diskriminacija sveprisutna.
“U Kanadi postoji stav za mlade doktore: ” Ne dolazite kući “, rekla je Rosemary Pawliuk, predsednica društva za Kanađane koji studiraju medicinu u inostranstvu.
„Imaju slatke slogane poput: ” Tražen si i dobrodošao u Kanadu”, ali kada pogledate barijere, vrlo je jasno da ne biste trebali dolaziti kući. Njihova poruka je u suštini: “Odlazi”. I tako i rade.”
Prema kanadskim propisima, medicinski fakulteti sami odlučuju ko će dobiti specijalizaciju. Kritičari kažu da te škole imaju interes da učenici koji su obrazovani u Kanadi dobiju što je moguće više tih pozicija – ostavljajući te Kanađane koji se školuju u uglednim školama u inostranstvu u ozbiljnom nepovoljnom položaju.
Kritičari kažu da je sistem osmišljen tako da osigura da svaki diplomac kanadske medicinske škole – bez obzira koliko je kompetentan – ima dozvolu za bavljenje medicinom. Samo relativno mali broj baš loših rezultata se eliminiše.
To se ne može reći za Kanađane koji pohađaju medicinsku školu u inostranstvu.
Predrasuda ugrađena u sistem
“Lekari koji vode ova odeljenja žele najbolje – ali to im nije dozvoljeno. Nije im dozvoljeno da biraju od kvalifikovanih kandidata”, rekla je Pawliuk.
Oko 90 posto svih rezidencijalnih studija, svake se godine odvoji za kanadske diplomce medicine. Lekari sa međunarodnom obukom dobijaju ostatak.
U nekim provincijama, domaći diplomirani medicinski fakulteti i oni koji su obrazovani u inostranstvu ne mogu da se takmiče jedni protiv drugih — postoje dva odvojena bazena, a onaj rezervisan za međunarodne diplomce medicine je mnogo manji.
Prema podacima kanadske Resident Matching Service (CarMS), 1.661 diplomirani međunarodni medicinski radnik (IMG) prijavio se za stalne pozicije u Kanadi prošle godine. Samo 439 je bilo usklađeno sa potrebnom postdiplomskom obukom. To je “podudarnost” od samo 26 posto.
I to nisu stranci – morate biti kanadski državljanin ili stalni stanovnik.
“Kanadska javnost bi trebala imati pravo na najbolje kvalifikovanog kandidata iz Kanade. Bilo da su završili kanadsku školu ili međunarodnu školu, da li su Kanađani po rođenju ili ako su imigranti, trebali bi se takmiciti na osnovu pojedinačne zasluge”, rekla je Pavljuk.
Način na koji sistem bira ima posledice. Na primer, 115 mesta specijalizanata širom zemlje — uglavnom u porodičnoj medicini — ostalo je nepopunjeno prošle godine jer diplomci kanadskih medicinskih fakulteta nisu bili zainteresovani za njih, prema podacima CaRMS-a.
Ovi Kanađani koji su učili u inostranstvu se suočavaju sa nizom drugih prepreka.
Za razliku od kanadskih diplomiranih medicinskih radnika, na primer, međunarodni diplomci medicine moraju polagati ispit “MCCQE Part 1” koji kontroliše medicinsko veće Kanade, pre nego što se mogu prijaviti licencu.
Kanadski diplomci medicine to mogu učiniti nakon što su već osigurali mesto i, svake godine, oko 5 posto njih padne na ispitu.
Nedostatak prostora u medicinskim školama
Stopa zapošljavanja u Kanadi je loša u poređenju sa drugim zemljama.
U SAD-u, na primer, 61,6 % građana rođenih u Americi ili naturalizovanih građana koji se školuju u inostranstvu dobije licencu, prema podacima iz američkog Nacionalnog programa za usklađivanje rezidenta.
Mnogi studenti medicine odlaze u inostranstvo na obuku jer u Kanadi ima vrlo malo mesta u medicinskim školama.
Desetine hiljada studenata takmiče se za samo 2.800 mesta u prvoj godini na 17 medicinskih škola u zemlji. Stopa upisa je samo oko 5,5 %, prema podacima univerziteta.
Svake godine oko 1.000 potencijalnih kanadskih doktora ide u školu u zemljama poput Australije i Irske, gde ima više mesta u prvoj godini.
Jake Portnoff, rođen u Torontu, jedan je od tih studenata.
Diplomirao na Queen’s univerzitetu, Portnoff nije primljen na kanadsku medicinsku školu – delom zato što je bilo puno prijava nakon godina odlaganja vezanih za COVID.
On je sada na Univerzitetu Queensland sa oko 100 drugih kanadskih studenata koji su takođe bili isključeni iz, kako on naziva, “veoma konkurentnog i zastrašujućeg” procesa selekcije za kanadske medicinske škole.
Jake Portnoff, rođen u Torontu, ide na medicinsku školu na Univerzitetu Queensland u Australiji. On kaže da bi trebalo biti mnogo više radnih mesta za kanadske doktore koji su obučeni u inostranstvu. (Rick Sproxton/CBC)
Portnoff je rekao da većina tamošnjih kanadskih studenata želi da se vrati kući – samo su zabrinuti zbog procesa licenciranja koji izgleda kao teška bitka.
“Postoji toliko kvalifikovanih i obrazovanih studenata medicine za koje verujem da zaista trebaju dobiti šansu. Količina slobodnih mesta koja su trenutno dostupna je upravo takva prepreka. Svakako je teško čuti da se mnogi kvalifikovani Kanađani okreću lice u stranu, zbog onoga što doživljavamo”, rekao je za CBC News.
“Povećanje broja mesta bi bilo od velike koristi za Kanađane, posebno kada je sistem u krizi.”
S obzirom da se neka stanice hitne pomoći zatvaraju zbog nedostatka osoblja i nedostatka porodičnih lekara širom zemlje, Portnoff je rekao da je očigledno da Kanada treba da poveća broj mesta.
„Činimo sve što možemo da promovišemo najbolje rezultate zdravstvene zaštite za naše pacijente. To se ne menja, bilo da sam u Australiji ili Kanadi. Kanadski sistem je to”, rekao je.
Opada broj zahteva od strane međunarodnih podnosilaca
Pored dodavanja više radnih mesta, Portnoff je pozvao na druga kreativna rešenja — kao što je program međunarodne razmene, kako bi studenti u Australiji mogli otići kući u Kanadu kako bi stekli iskustvo pre nego što se upuste u bezbolni proces usklađivanja rezidentnih studija.
Portnoff je suosnivač kanadsko-američko-australijskog udruženja studenata medicine, grupe osmišljene da pomogne studentima da naprave tranziciju u vreme kada je teško vratiti se u Kanadu.
Broj međunarodnih kandidata za radna mesta stalno opada sa 2.219 u 2013. na 1.661 u 2022. – što je pad od 25 % u samo jednoj deceniji.
Neki doktori obučeni u inostranstvu odustaju od Kanade jer je proces tako težak, rekao je Pawliuk.
“Ako kažete ljudima da se klone dovoljno dugo, onda oni i hoće”, rekla je.
To je problem jer Kanada delom zavisi od doktora obučenih u inostranstvu, kako bi popunili mesta odlazećih lekara.
Prema podacima kanadskog instituta za zdravstvene informacije, lekari obučeni u inostranstvu istorijski čine oko 25 posto svih doktora.
Klinika u Torontu. Više od 100 specijalizanata širom zemlje — uglavnom u porodičnoj medicini — ostalo je nepopunjeno prošle godine jer kanadski diplomci medicine nisu bili zainteresovani. (Laura Pedersen/CBC)
U porodičnoj medicini, skoro trećina svih doktora ima međunarodne medicinske diplome.
Ove sedmice, savezna vlada najavila je ponudu provincijama od oko 46 milijardi dolara novih izdataka za zdravstvo.
U zamenu za taj novac, kritičari kažu da bi Ottawa trebala zahtevati da provincije učine više na pojednostavljivanju priznavanja stranih akreditiva.
Kao deo svog zdravstvenog plana, vođa konzervativaca Pierre Poilievre predložio je rad provincijama da ubrzaju proces.
“Nečuveno je da moja devojčica mora sediti u hitnoj pomoći sa migrenom šest sati, jer nema dovoljno doktora i medicinskih sestara”, rekao je novinarima u sredu nakon što je Trudo predstavio svoj plan zdravstvene zaštite.
„Mislim da bismo se trebali udružiti s provincijama kako bismo došli do jednostavnog sistema koji daje ‘da’ ili ‘ne’. To bi trebalo da se desi u roku od šezdeset dana, a ne šest ili sedam godina.”
Kraljevska komora lekara i hirurga Kanade, nadzire akreditaciju specijalizirane medicinske obuke u Kanadi.
U saopštenju, kraljevska komora je navela da smatra da stanovnici koji su završili medicinsku školu van Kanade “važno doprinose snažnom obrazovnom okruženju i budućoj zdravstvenoj radnoj snazi”, a trenutno razmatra neke “alternativne puteve” za pojednostavljenje sistema.
“Mislim da će za pet godina od sada, međunarodno obučeni lekari ući u sistem u roku od jedne ili dve godine, bez obzira na njihovu medicinsku specijalnost, za razliku od sadašnjih pet do sedam godina”, rekao je Glen Bandiera, izvršni direktor standarda i procene u komori.
SERBIANNEWS/CANADA
