Za Erika Muta bi bilo glupo reći da je stranac, jer voli Beograd više nego mnogi od nas. On sebe drugačije voli da nazove. Obožavali smo da svratimo na svirke njegovog benda Worldly Savages, sa kojim ponovo ima novu muziku.
Sad živi i radi na Tajlandu, ali mu ne smeta da planira nova putovanja i nove avanture. Mi smo mu pisali iz hladnog Beograda, a on nam je vratio odgovore, sedeći pod palmom.
Po čemu ćete pamtiti ovu 2022. godinu? Koje su neke od vaših omiljenih destinacija i događaja u proteklim mesecima?
„Za mene 2022. godina predstavlja jedno sporo putovanje, približavanje prirodi, postavljanje baze na ostrvu Ko Pangan na Tajlandu, ali i uživanje na mom imanju u Šumadiji. Takođe sam sastavio novu postavu svog benda koji će putovati svetom 2023. godine.“
Kako vaš bend pravi muziku, da li svesno idete u žanrovsku avanturu ili na probama eksperimentišete i idete u različitim pravcima?
„Čujem muziku i reči u svojoj glavi i koristim bilo koji stil ili instrumente koji su potrebni da ono što čujem u svojoj glavi prenesem u svet. To je nepredvidljiv proces, ali je veoma koristan.“
Ako biste morali nekome da odsvirate ili pustite neku svoju pesmu, koja bi najbolje predstavila vaš bend, koja bi to pesma bila ?
„„Stray Cat“ koja se na jutjubu na srpskom zove „Mačka Koja Luta“. To je pesma o kulturnom izmeštanju, slobodi i povezivanju sa svetom kroz muziku.“
Pošto ste toliko dugo u Beogradu, da li primećujete promene koje su se desile za sve to vreme? Kako vam sve to izgleda?
„Napisao sam pesmu o tome davno, 2011. godine, pod nazivom „Republic of Suburbia“ , koja govori o amerikanizaciji Beograda i o tome kako je ona jačala. Čini se da mnogi ljudi žele najbrži put do dosadnog tipa života srednje klase koji sam ostavio u Kanadi. Projekat „Beograd na vodi“ je glavna manifestacija ovoga i u smislu vajba, nema nikakve veze sa gradom u koji sam se zaljubio. U isto vreme razumem motivaciju ljudi koji žele da se fokusiraju na posao i grade bogatstvo, i ok sam sa tim, ali moja priča je dokaz da to možete učiniti bez gubljenja duše.“
A koliko se svet promenio, posebno u ovim poslednjim korona godinama?
„Pa moja vizija rada na daljinu je konačno prihvaćena kao normalna, dok su pre ljudi mislili da sam lud. Sedim u kafiću na Tajlandu pod palmama i pišem ovo. Putovanja su se sada vratila i ljudi idu na duža putovanja. Najveći problem je što mi, uspešni radnici na daljinu sada možemo da zamenimo lokalno stanovništvo na mestima, kao što je Dorćol. Ne vidim lako rešenje za ovaj problem.“
Poslednjih meseci vaši video snimci na vašem YouTube kanalu su retki, zašto?
„Najviše od svega što imam da kažem o Srbiji i Beogradu sam rekao u prethodnim video snimcima. Ljudi ih i dalje gledaju. Godinama sam vodio kanal sa jednim snimkom nedeljno, bez obzira na sve, ali sada, pošto više nisam u Beogradu, ima smisla samo da objavim video kada ima šta da se kaže. Nastaviću tako.“
Sada ste sigurno iskusni u muzičkom smislu Balkana, šta je nešto novo što ste otkrili sa ovih prostora po pitanju etničke ili narodne muzike?
„Nisam muzikolog, već sam neko ko želi da doživi muziku kao način povezivanja nas i naših emocija. Narodna muzika Balkana je jedna od najneverovatnijih manifestacija čovečanstva, njegovih borbi, kulturne raznolikosti i čistog slavlja samog života.“
I za kraj, da li si i dalje u Beogradu strani k***c, kako si jednom rekao u pesmi?
„Apsolutno! Ja sam čovek sveta. Ali Beograd je u mom srcu zauvek.“
SERBIANNEWS/CANADA
