Nakon velikih otkrića o misterioznoj unutrašnjosti „crvene planete“, misija robota Insajt zvanično je završena.
Robot je na Marsu proveo skoro 1.500 dana. Oni koji su vodili misiju, proglasili su kraj programa nakon što Insajt nije odgovorio na dve kontrolne poruke iz Nasine laboratorije za mlazni pogon u Pasadeni u Kaliforniji. Misija je završena više od četiri godine nakon što je robot na Mars sleteo 26. novembra 2018.
Tomas Curbuhen, pomoćnik administratora Nasinog direktorata za naučne misije u Vašingtonu, rekao je da su „iako je opraštanje od svemirske letelice tužno, fascinantna istraživanja koja je sproveo Insajt razlog za slavlje”. Sami seizmički podaci iz ove misije programa Diskaveri nude ogroman uvid, ne samo u tajne Marsa već i u druga stenovita tela, uključujući Zemlju.
Organizovana da traje samo dve godine, misija je produžavana dva puta. Ali velika akumulacija prašine na njegovim solarnim panelima izazvala je stalan pad izvora napajanja.
Mars je nalik hladnoj pustinji u kojoj je redovna pojava uskovitlane prašine. Tokom vremena koje je Insajt proveo na Marsu, preživeo je oluje prašine i vrtloge poznate kao đavolji vetar.
Na kraju, ništa nije moglo da spreči crvenu prašinu da stvori neprobojni sloj na solarnim panelima, kao što je i snimljeno na jednom od poslednjih selfija sa misije – u aprilu.
Uprkos svim izazovima, Insajt je sačuvao snagu kako bi nastavio da snima sa svog položaja u ravnici zvanoj Elizijum planicija. Ipak, ubrzo je morao da polako gasi svoje instrumente, jedan po jedan.
Za razliku od drugih rovera, Insajt je dizajniran da ostane na mestu sletanja i tako izvrši prvi „monitoring” Marsa, opremljen nizom solarnih panela, kompletom instrumenata i robotskom rukom.
Insajt je ušao u istoriju tako što je otkrio prve potrese na drugoj planeti i „čuo”, odnosno zabeležio kako Mars tutnji – više od 1.300 puta tokom svoje misije.
Potresi su poput zemljotresa koje doživljavamo na Zemlji, samo malo drugačiji kada su u pitanju razlozi. Zamislite Marsovu koru kao jednu džinovsku ploču. Ova kora ima pukotine jer planeta nastavlja da se smanjuje dok se hladi. Ovo „čini stres” u kori Marsa, koja se rasteže i potom puca, navodi se u objašnjenju pojava nazvanih i „tutnjavom Marsa”.
U maju, Insajt je snimio „veliki”, potres magnitude 5 jedinica, koji je slao vibracije kroz planetu najmanje tokom šest sati.
Još rastopljeno jezgro
Podaci koje je prikupio Insajt takođe su otkrili nove detalje o neistraženom Marsovom jezgru i kori, uključujući i to zašto je Marsovo jezgro – još uvek rastopljeno. Nalazi mogu da rasvetle da li je ikada bio u stanju da podrži život i kako su se kamenite planete poput Marsa i Zemlje formirale u Sunčevom sistemu.
Iako je prašina na kraju okončala misiju Insajta, kao i kod drugih robotskih istraživača na Marsu na solarni pogon, poput rovera Oportuniti, ipak je napravljena obimna studija. Tako je Insajt prikupio sveobuhvatnije podatke od bilo koje druge misije poslate na površinu Marsa, navode iz Nase.
Tokom četiri godine, snimao je dnevne vremenske prilike na Marsu, jezive zvukove vetra, prošao marsovske zime i posmatrao hiljade izlazaka i zalazaka Sunca.
Omogućio je naučnicima da steknu potpuniju sliku Marsa i prikupio informacije koje će biti od ključne važnosti kada ljudi, jednog dana, slete na „crvenu planetu”.
„Mi smo Insajt smatrali prijateljem i kolegom na Marsu u protekle četiri godine, tako da je teško reći zbogom. Ali zaslužio je da ode u penziju”, rekao je Brus Banerd, glavni istraživač misije.
