Protekle decenije Srbija je ostala bez skoro pola miliona stanovnika, pokazuju preliminarni rezultati nedavno završenog popisa. Svi regioni izgubili su oko deset odsto stanovnika, dok se porast beleži jedino u beogradskom regionu. Najviše stanovnika otišlo je iz Crne Trave, dok beogradska opština Zvezdara može da se pohvali najvećim rastom. Koliko ljudi je trajno napustilo Srbiju, ovaj popis neće pokazati, ali ćemo znati broj onih koji van granica Srbije privremeno borave i rade.
Da li je u Srbiji za poslednjih deset godina porastao ili se smanjio broj Eskima, Marsovaca, Jugoslovena, Vojvođana, starih, bez partnera, iz preliminarnih rezultata popisa se ne vidi. Za to ćemo morati da sačekamo proleće, dok sada sasvim sigurno znamo da nas je za 6,9 odsto manje u odnosu na 2011. godinu, odnosno za blizu pola miliona.
„Manje od očekivanja, ako govorimo o nekom ubeđenju koje je formirano u javnosti“, nacveo je direktor Zavoda za satatistiku Miladin Kovačević.
Poslednju deceniju najviše se napuštao jugoistok Srbije, odnosno Crna Trava, koja je izgubila skoro 40 odsto stanovništva, pa Gadžin Han, Rekovac i Babušnica. Nezvanični podaci popisa na jugu zemlje kažu da neslavnu sudbinu ovih opština deli i Lebane. Kada građane pitate zašto je tako, kažu:
„Ne može ovde da se živi, ovde ne funkcioniše ništa“.
„Uzmi severnu Italiju i južnu Italiju, to je isto. Što južnije, to tužnije“.
Odnosno, zarade su im male, a skromna je i ponuda poslova.
„Vi imate primere da ljudi koji završe ozbiljne državne fakultete prinuđeni su da motaju kablove, jer drugog posla nema, jedina mogućnost im je da odu odavde“, ocenjuje urednica Jugpresa Ljiljana Stojanović.
„Što se mene tiče, ja sam zadovoljna“.
„Moja porodica ne živi u Lebane. Jedan deo je Beč, a jedan Beograd“.
Porodica po porodica i došli smo do toga da region Beograda jedini može da se pohvali rastom broja stanovnika, dok se u ostalim regionima beleži pad. Opštine koje su najviše porasle su Zvezdara i Voždovac, kao i gradovi Novi Sad i Pazar. Koliko ljudi za život nije izabralo Srbiju već inostranstvo ni ovaj put nećemo saznati, dok su neki tipovi doseljavanja obuhvaćeni ovim popisom.
„Nevolja sa spoljnim migracijama je što ne postoji direktan izvor podataka, dakle to je moguće samo na osnovu tih takozvanih miror statistika, odnosno gledanja statistika u zemljama imigracije iz naše zemlje“, rekao je Miladin Kovačević.
Broj domaćinstava skoro je nepromenjen u odnosu na 2011. godinu, dok su broj stanova, a samim tim i gradnja. I to u svim regionima.
„Opštine sa najvećim porastom stanova su Čajetina i Soko Banja, koje su turističke opštine, gradovim u kojima je izuzetno veliki intenzitet gradnje bio u ovom prethodnom periodu“, kaže Dejana Đurđević iz Zavoda za statistiku.
Kao o i u beogradskoj opštini Zvezdara i Novom Pazaru. Ostali rezultati popisa objavljivaće se, kažu u Zavodu za statistiku, sukcesivno od aprila sledeće godine, pa sve do juna 2024. godine.
