U Briselu kritikuju odluku Organizacije turskih država da status posmatrača bude dat samoproglašenom entitetu na severu ostrva
Odluka Organizacije turskih država, u kojoj glavnu reč vodi Ankara, da se kvazidržavi na severu Kipra da status posmatrača, izazvala je oštra reagovanja na zapadu, pogotovo u Evropskoj uniji. To će sigurno još više udaljiti Brisel i Ankaru, koja već nekoliko decenija ne uspeva da pronađe kalauz za kapije unije.
U Briselu ističu da je ta odluka Organizacije turskih država za žaljenje i u suprotnosti je s Poveljom Ujedinjenih nacija, kojom se garantuje suverenitet i teritorijalni integritet članica svetske organizacije, ističu u Briselu.
„Evropska unija priznaje samo Republiku Kipar kao subjekat međunarodnog prava u skladu sa rezolucijama UN”, rečeno je u reagovanju Brisela na odluku koja je doneta na nedavnom samitu Organizacije turskih država.
Pored Turke njeni članovi su i četiri bivše sovjetske republike – Kazahstan, Uzbekistan, Kirgizija i Azerbejdžan, dok status posmatrača imaju Turkmenistan kao i Mađarska. U Ministarstvu spoljnih poslova u Ankari naglašavaju da u „potpunosti odbacuju kritike Brisela” zbog davanja statusa države posmatrača turskoj republici severni Kipar.
„Oni su neodvojivi deo turskog sveta i njihovo je prirodno pravo da razvijaju odnose u svim oblastima s tim zemljama. Evropska unija ne može da se oslobodi pritisaka i pogrešne politike koju u ovom slučaju vode Atina i kiparski Grci”, rečeno je u reagovanju MIP-a.
Kipar je podeljen sredinom 1974. godine posle turske vojne invazije koja je izvedena pod izgovorom da Nikozija planira da se integriše s Atinom. Turci su kasnije na severu ostrva proglasili svoju državu koju je dosad priznala samo Ankara. Republika Kipar je član Ujedinjenih nacija, a 2004. godine je primljena i u Evropsku uniju dok je „turska država” na severu ostrva ostala izolovana i preživljava zahvaljujući pomoći Ankare.
„Kiparski Turci, odnosno njihova država, neodvojivi su deo turskog sveta. Ankara će nastaviti da ulaže napore da ubedi međunarodnu zajednicu da turski Kipar prizna kao nezavisnu državu. Pre ili kasnije svet će prihvatiti tu realnost”, uveren je predsednik Tajip Erdogan dok u isto vreme Turska nema diplomatske odnose s Republikom Kipar.
To je jedan od problema koji opterećuju približavanje Brisela i Ankare, koja je 1999. godine stekla status kandidata za ulazak u EU, a 2005. počela pristupne pregovore koji još nisu odmakli od početka. Posle nezapamćenih progona pristalica imama Fetulaha Gulena, koji je osumnjičen za pokušaj državnog udara 2016. godine, pregovori su praktično prekinuti. U Evropskom parlamentu predlažu da se oni i formalno obustave pošto Ankara ne poštuje elementarna ljudska prava i slobode.
Razgovori Grka i Turaka o ponovnom ujedinjenju Kipra, koji su decenijama vođeni pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, zapali su u ćorsokak iz koga se u ovom trenutku ne vidi izlaz. Dve strane imaju nepomirljive stavove oko ključnih problema: grčka strana je za stvaranje federacije dve zajednice dok su Turci za formiranje dve nezavisne države. Poslednji susret delegacija održan je u Švajcarskoj 2019. godine.
Dve strane dosad nisu uspele da razjasne ključne probleme: sudbinu nestalih lica tokom sukoba 1974. godine kao i povraćaja grčke imovine koju su Turci zaposeli na severu ostrva. Nikozija traži demilitarizaciju ostrva, odnosno povlačenje više od 30.000 vojnika koje Turska drži na severu Kipra. U Ankari za to ne žele da čuju.
„Republika Kipar će i ubuduće kao i dosad poštovati rezolucije SB UN o rešenju kiparskog problema. Mi smatramo da treba postići dogovori o stvaranju federalne države dve zajednice – grčke i turske”, ističu u vladi u Nikoziji. U tome uživaju podršku i EU i UN.
Mali su izgledi da će se razgovori nastaviti pošto Turci naglašavaju da hoće da pregovaraju, ali samo o stvaranju svoje države na severu ostrva, neće više da gube vreme. Poslednji pokušaji generalnog sekretara UN Antonija Guteresa da delegacije dve zajednice ponovo dovede za pregovarački sto nisu dali rezultate.
