Dugo očekivana indo-pacifička strategija od strane Kanade, opisuje Kinu kao “sve više remetilačku globalnu silu” na svetskoj sceni – društvenu i ekonomsku silu koja je prevelika da bi se ignorisala, koja je sve više fokusirana na prilagođavanje međunarodnih pravila, kako bi odgovarala vlastitim interesima.
Koristeći iznenađujuće grub jezik, strategija kaže da kanadska vlada treba da “bistro vidi” u pogledu kineskih ciljeva na Dalekom istoku. Obećava da će potrošiti skoro pola milijarde dolara tokom pet godina na poboljšanje vojne i obaveštajne saradnje sa saveznicima u regionu.
“Uspon Kine, omogućen istim međunarodnim pravilima i normama koje sada sve više zanemaruje, imao je ogroman uticaj na Indo-Pacifik, i ima ambicije da postane vodeća sila u regionu”, kaže se u dokumentu na 26 stranica, koji je dostavljen medijima pre njegovog zvaničnog objavljivanja u Vancouveru u nedelju.
“Kina ulaže veliki novac, kako bi uspostavila svoj ekonomski i diplomatski uticaj, ofanzivne vojne kapacitete i napredne tehnologije. Kina želi da oblikuje međunarodni poredak u prihvatljivije okruženje za interese i vrednosti koje sve više odstupaju od naših.”
Strateški dokument takođe kaže da “sama veličina i uticaj Kine čine saradnju neophodnom za rešavanje nekih od svetskih egzistencijalnih pritisaka, kao što su klimatske promene i gubitak biodiverziteta, globalno zdravlje i nuklearna proliferacija.”
U tom pogledu, spoljnopolitički plan Kanade odražava pristupe njenih najbližih saveznika, uključujući Sjedinjene Države, koje su prošlog februara objavile sopstvenu viziju angažmana u regionu.
Ono po čemu se američke i kanadske strategije razlikuju je u tome, kako se u kanadskom dokumentu kaže da će “u svakom trenutku bez izvinjenja braniti naš nacionalni interes” i da će njeni stavovi biti “oblikovani realnom i jasnom procenom današnje Kine”.
Mnogi posmatrači, pozivali su vladu u proteklih nekoliko godina da održi pro-poslovne i investicione odnose s Pekingom koji su se izgradili u poslednje dve decenije.
Novi strateški dokument, međutim, čini se da odražava pouke iz međunarodnih sukoba, koji su odnose između Kanade i Kine doveli do dubokog zamrzavanja: hapšenje direktorke kineske telekomunikacijske kompanije Meng Wanzhou; kinesko pritvaranje Kanađana Michaela Spavora i Michaela Kovriga; pa čak i ” bukvica ” koju je kineski predsednik Xi Jinping, nedavno održao premijeru Džastinu Trudoou – događaj koji je sniman kamerom.
“U oblastima dubokog neslaganja, mi ćemo izazvati Kinu, kada se upusti u problematično ponašanje – ekonomsko ili na neki drugi način ili kada ignoriše obaveze u vezi sa ljudskim pravima, ili podriva naše nacionalne bezbednosne interese i interese partnera u regionu”, navodi se u strateškom dokumentu.
U intervjuu koji je emitovan u nedelju na CBC- ju , ministarka spoljnih poslova Mélanie Joly opisala je celokupni plan kao “pragmatičan” i principijelan.
“Naš pristup je jasan, znate, i imamo jasan okvir koji se u suštini odnosi na zaštitu naših nacionalnih interesa bez ugrožavanja naših vrednosti i principa”, rekla je Joly.
„Ono što sam rekla mnogo puta u ovom trenutku je, da ćemo ih izazivati kada treba, ali i da ćemo sarađivati kada budemo morali.“
Strana ulaganja, strano uplitanje
Sveukupno, strategija predviđa oko 2 milijarde dolara ulaganja za, između ostalog, jačanje kanadske “infrastrukture, demokratije protiv stranog uplitanja”.
Predlaže izmene zakona o investicijama u Kanadi, kako bi se sprečilo da državna preduzeća i drugi strani subjekti koji ugrožavaju nacionalnu sigurnost Kanade preuzmu kritične tačke kanadske industrije i intelektualnu svojinu. Svim federalnim odeljenjima je rečeno da preispitaju memorandume o razumevanju (MOU) s Kinom i drugim zemljama kako bi osigurali da su nacionalni interesi Kanade zaštićeni.
Strategija podržava kanadsku politiku jedne Kine kada je u pitanju Tajvan. Tajvan se suočava sa sve većim pretnjama iz Pekinga, koji nije isključio upotrebu vojne sile u nastojanju da ujedini Tajvan sa kopnom.
“Kanada će se suprotstaviti jednostranim akcijama koje ugrožavaju status quo u Tajvanskom moreuzu”, navodi se u strategiji. U nedelju je ministarka odbrane Anita Anand zaobišla da odgovori na pitanja o spremnosti Kanade da brani Tajvan, kao i o tome da li je vlada zabrinuta zbog reakcije Kine zbog povećanog prisustva Kanade.
„Osiguraćemo da region ostane stabilan i da će nastaviti da raste ekonomski“, rekla je ona.
Takođe u nedelju, Joly je povukla direktnu liniju između uključivanja Kanade u Pacifik i drugog glavnog fokusa njene spoljne politike- Arktika. Ona je rekla da će bliže veze sa Južnom Korejom i Japanom podržati cilj Kanade da zadrži suverenitet u regionu, u svetlu povećanog interesovanja zemalja poput Kine.
“Više Kanađana će biti u regionu kako bi se osigurao mir, kao i vladavina zakona”, rekla je ona.Strateški dokument je godinama nastajao i sa nestrpljenjem su ga očekivali saveznici Kanade u regionu, uključujući Japan i Južnu Koreju, koji su lobirali za dublju saradnju. Sadrži i deo o Indiji, koji uključuje posvećenost radu na novom trgovinskom sporazumu.
Liberalska vlada je obećala, kada je prvi put izabrana 2015. da će razviti novi pristup Kini nakon godina bodljikavih odnosa, pod bivšom konzervativnom administracijom.
Ali Kanada se trudila da smisli kako da stupi u kontakt sa sve agresivnijom – ponekad i ratobornom – Kinom i njenim vrhovnim vođom Xijem, koji je otvoreno odbacio elemente upravljanja u zapadnom stilu.
Liberali su signalizirali plan za povećanje vojne posvećenosti Kanade regionu tokom nedavnog premijerovog putovanja u inostranstvo na Samit G20.
Ta opredeljenost je široka crta u strateškom dokumentu kroz obećanja da će se pojačati angažman u međunarodnim vojnim vežbama i povećati broj kanadskih ratnih brodova raspoređenih u regiji.
Postoji i obećanje da će se pomoći manjim zemljama u regionu da izgrade svoje bezbednosne snage, verovatno uz pomoć kanadske vojske. To obećanje je slično obećanju koje je liberalska vlada dala 2017. da će pomoći u povećanju obuke i kvaliteta mirovnih snaga Ujedinjenih nacija – obećanje koje je ostalo neispunjeno.
U strategiji se navodi da su vojne obaveze vezane za tekuću reviziju kanadske odbrambene politike, koja je naređena nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru. Taj pregled tek treba da bude objavljen.
Obećanja o odbrani i sigurnosti u Indo-pacifičkoj strategiji daju se u vreme kada kanadskoj vojsci nedostaje 10.000 pripadnika i dok se bori da regrutuje nove.
Joly je rekla da će vlada učiniti da strategija funkcioniše i da će ” ulagati novac tamo gde su naši interesi”.
Ranije ovog meseca, kineska ambasada u Kanadi odgovorila za novu strategiju, rekavši da ona “sadrži mnogo negativnih sadržaja vezanih za Kinu koji iskrivljuju istinu, preuveličavaju takozvanu ‘kinesku pretnju’ i diskredituju kinesku imidž, što predstavlja grubo mešanje u kineske unutrašnje stvari. Kina je duboko zabrinuta zbog toga i odlučno se tome protivi.”
Strategiju je prvi pozdravio američki ambasador u Kanadi, David Cohen, u nedelju.
SERBIANNEWS/CANADA
