Stanovnici Fort McMurray-a u severoistočnoj Alberti proživeli su teška vremena u protekloj deceniji – požare, poplave, COVID-19 i razne naftne nesreće. Jedan ugostitelj se prošle godine našalio, da se nada skakavci neće biti sledeća nesreća.
Ali zadnjih godinu dana, bogatstvo oko industrije nafte i gasa se značajno promenilo, uz rekordan profit . Situacija je takođe podstakla očekivanja nekih od onih koji žive u zajednici.
Owen Erskine, vlasnik Mitchell’s Cafe-a u centru Fort McMurray-a, rekao je da je ova zajednica prva koja će iskusiti uspone i padove naftne industrije Alberte.
Danas vidi neke ohrabrujuće znakove — kao što je Syncrude koji premešta više zaposlenih u centar grada i više službenika opštinske i pokrajinske vlade prisutnih u zajednici.
“Vidim puno optimizma, naravno, jer su nafta i gas naš glavni sektor ovde “, rekao je Erskine.
Optimizam je dobrodošlo olakšanje za stanovnike zajednice koja je prošla kroz mnoge izazove, ali ono što se čini jasnim je da naftno investiranje ne ostavlja bogatstvo, kao što je bilo usred prethodnih naftnih bumova.
Iako su kompanije ove godine izveštavale o rekordnom profitu , udeo reinvestiranja nafte u privredu Alberte samo je delić onoga što je bio u vreme poslednjeg buma.
ARC-Energetski istraživački institut , koji modelira celi zapadno-kanadski sedimentni basen, predviđa da će industrija ove godine proizvesti 250 milijardi dolara prihoda, skoro dva puta više od uobičajenog nivoa u proseku u protekloj deceniji.
Gotovo sav novčani tok se vraćao u kapitalnu potrošnju, rekla je Jackie Forrest, izvršna direktorka ARC-a. Danas se samo jedna trećina vraća nazad.
“Dakle, [kapitalni izdaci] su ovde prilično mali. Očekujemo oko 42 milijarde dolara kapitalne potrošnje ove godine, što je zaista manje u odnosu na prosek u poslednjih 10 godina,” rekla je ona, dodajući da je tokom protekle decenije tipičan nivo bi mogao biti 60 ili 70 milijardi dolara.
Čak i u zajednicama u kojima su aktivnosti oko nafte i gasa u porastu, strah oko budućnosti ostaje. Jason Schneider, šef okruga Vulcan, koji se nalazi jugoistočno od Calgary-ja, rekao je da se ovo područje nalazi na nekim utvrđenim poljima nafte i gasa i da su ljudi tamo opet zabrinuti.
“Definitivno su svi malo neodlučni i prilično oprezni ovaj put, jer mislim da samo pokušavaju da iskoriste ono što trenutno imaju”, rekao je.
„Ali što se tiče novih investicija, ne vidimo mnogo u ovom delu pokrajine.“
Kanadsko udruženje proizvođača nafte (CAPP) saopštilo je da je industrija ove godine generisala 35 do 40 milijardi dolara domaćih kapitalnih investicija.
Pa šta se promenilo?
Charles St-Arnaud, glavni ekonomista u Alberta Central, centralnoj bankarskoj ustanovi za kreditne sindikate pokrajine, rekao je da proizvođači nafte koriste svoje prihode na vrlo različite načine u odnosu na 2014., od čega je delom rezultat činjenice da su tekući prihodi smanjeni preusmeravanjem na plaćanje duga nagomilanog tokom pandemije i zbog kolapsa oko cene nafte.
“U 2014. oko četiri posto prihoda vraćeno je deoničarima”, rekao je St-Arnaud. “Sada je taj udeo bliži 10 posto.”
Velika razlika je u tome što oko 75 posto tih deoničara nisu Kanađani, što znači da novac gotovo u potpunosti teče iz provincije i Kanade, navodi St-Arnaud. Ostalih 25 posto deoničara su raspoređeni po celoj Kanadi, ne samo u Alberti.
Po St-Arnaudovom mišljenju, taj trend je povezan s prognozama globalne potražnje za naftom, za koju se predviđa da će dostići vrhunac početkom 2030-ih, a zatim početi postepeno opadati.
Proizvođači nafte, stoga, više nisu u poziciji u kojoj bi mogli biti skloni dramatičnom povećanju proizvodnje svaki put kada se povećaju prihodi i profitabilnost.
U saopštenju, CAPP je ukazao na nedavnu analizu investicione kompanije Peters & Co. koja predviđa da će sektor nafte i gasa vratiti kanadskim vladama oko 50 milijardi dolara u obliku poreza 2022. godine.
“Ovi doprinosi kanadskoj ekonomiji podržavaju na stotine hiljada radnih mesta i pomažu u finansiranju infrastrukture, zdravstvene zaštite, škola, puteva i ključnih socijalnih programa širom zemlje”, rekla je Lisa Baiton, predsednica i izvršna direktorka CAPP-a, dodajući da je procenjeni završetak izgradnje TMX naftovoda 2023. godine, i da će on ponuditi dodatni transportni kapacitet od 590.000 barela dnevno.
„Kanadska industrija nafte i prirodnog gasa je ponosna što je temeljni stub ekonomije zemlje i izvor mogućnosti i prosperiteta za sve Kanađane.“
Šta to znači za Albertu?
Ono što je rezultiralo je, niži nivo aktivnosti oko naftnih polja, građevinarstva i radnih mesta koja su viđena u prošlim periodima viših cena nafte.
“To znači da nećemo povećavati proizvodnju, jer na kraju, ako ne uložite novac u kapitalne programe, verovatno nećete rasti”, rekao je Forrest. Forrest je rekao da kompanije takođe ne rastu zbog ograničenog kapaciteta transporta, jer pokrajina trenutno nema pristup naftovodima za transportovanje veće količine zaliha iz zapadne Kanade.
Iako cene nafte trenutno izgledaju dobro, Forrest je rekao da su investitori više zabrinuti za dugoročno. Osim toga, iako se troši manje novca, nije bilo mnogo novih ulaganja u opremu — što može predstavljati određena ograničenja.
“Jednostavno nemamo sposobnost rasta kao što smo mogli imati pre 10 godina, jer nemamo ljude, inženjerske kompanije, opremu neophodnu da to radimo tempom kojim smo radili pre”, rekla je. “I zato je prilično zanimljivo na ovim nižim nivoima potrošnje, da vidimo neka od ovih ograničenja.”
St-Arnaud se složio da se priroda naftne industrije, po njegovom mišljenju, verovatno zauvek promenila.
„Ako ne budemo imali bum, to znači da će verovatno i krah biti manji“, rekao je on. “Naftna industrija će postojati i iza 2030. Ali će zauzimati manji deo naše ekonomije.”
SERBIANNEWS/CANADA
