Alergije su prisutne u svim starosnim strukturama, od najmlađih do najstarijih i rastu iz godine u godinu.
One predstavljaju poremećaj u funkcionisanju imunološkog sistema i njegovu burnu reakciju kao odgovor na izloženost uobičajenim supstancama, hrani ili drugim agensima, koji kod većine ljudi ne izazivaju reakciju.
„Alergije se javljaju kada imunski sistem pogrešno reaguje na određene bezopasne supstance kao da su štetne. Kada su u pitanju alergeni oni mogu da budu inhalacioni, kontaktni i nutritivni. Najčešći su polen trava i drveća, grinje, perut životinja, buđ i hrana poput oraha, kikirikija, pšenice, soje, voća, ribe, školjki, jaja i kravljeg mleka. Zatim su to ujedi ili ubodi insekata, lekovi, lateks i kućna hemija“, kaže za portal N1 prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti.
Kod polenskih alergija korisno je pratiti kalendar polenske aktivnosti. Biljka čiji polen izaziva najčešće i najburnije alergije je ambrozija.
To je jednogodišnja žbunasta korovska biljka koja može da naraste i do dva metra. Stablo joj je uspravno, razgranato, sa listovima jajolikog oblika koji su posuti dlačicama.
Amrozija cveta od prve polovine jula do kraja septembra i dela oktobra i izaziva najburnije alergijske reakcije od svih polenskih biljaka, a u ovom periodu je koncentracija polena veoma intenzivna.
Alergija na ambroziju sve češća
Prema rečima dr Plavšić, alergija na ambroziju je iz godine u godinu sve češća i kod osoba koje predhodno nisu ispoljavale alergijske reakcije na ovu biljku. Zbog toga mnoge osobe imaju simptome alergije ovih dana. Ambrozija proizvodi polen u velikim količinama. Zrela biljka stvara i do osam miliona polenovih zrna, koja su i izuzetno lagana, pa vetar može da ih raznosi i na udaljenost do sto kilometara. Zrno polena zadržava klijavost i po 40 godina, a u vazduhu se zadržava i duže od 100 dana.
Smatra se, navodi sagovornica portala N1, da je oko 10 odsto stanovništva alergično na polenov prah ambrozije. Ovaj polen sadrži oko 50 alergenih supstanci, a neke od njih mogu da izazovu veoma teške simptome kod osetljivih osoba.
„Granična vrednost za ambroziju je 30 polenovih zrna u kubnom metru vazduha, jer je veliki alergen, dok je za ostale granična vrednost 60. Krajem avgusta i početkom septembra dešava se da izmerene vrednosti u Beogradu budu 200, čak i 800 do 900 polenovih zrna po kubnom metru vazduha, a granična vrednost je 30. Najveća koncentracija polena ambrozije ikada zabeležena u Beogradu je bila 22. avgusta ove godine kada je u jednom kubnom metru vazduha bilo hiljadu polenovih zrna“, ističe dr Plavšić.
Alergijske reakcije na ambroziju se prvenstveno javljaju u gornjim disajnim putevima. Avgust, septembar i oktobar su tri meseca u godini kada je alergija na ambroziju u punom jeku.
„Tipični simptomi su svrab i osećaj peckanja u nosu i očima, intenzivno kijanje i suzenje očiju, obilna sekrecija iz nosa, smanjeno čulo mirisa, nekad i otežano disanje. Simptomi su slični prehladi, s tim što mogu da traju i duže od nedelju dana. Teži oblici alergije na ambroziju izazivaju razdražljivost, glavobolju, zujanje u ušima, ponekad i napad bronhijalne astme“, kaže doktorka.
Korisni saveti
U vreme jake polenske aktivnosti ambrozije, kao što je sada, trebalo bi držati zatvorene prozore stana ili automobila, da se spreči ulazak polena.
Takođe bi trebalo izbegavati izlaske iz kuće kada je vetrovito, jer se čestice polena lako prenose vetrom.
Potrebno je da se tuširate i perete kosu svako veče, a ruke bi trebalo češče prati u toku dana.
Preporuka je da se veš ne suši napolju, a jastučnice bi trebalo menjati češče nego inače.
Aktivnost bi trebalo planirati u zavisnosti od toga kolika je koncentracija polena u vazduhu, a za vreme najveće polenske aktivnosti trebalo bi izbegavati boravak na otvorenom.
Imajte u vidu da je koncentracija polena najveća u jutarnjim satima i u toku prepodneva, a najmanja nakon kiše.
Neophodno je organizovano i sistematstko, hemijsko i mehaničko uništavanje ovog korova na javnim površinama i privatnim prostorima što je regulisano zakonima.
U Beogradu se suzbijanjem ambrozije bavi Zavod za biocide i medicinsku ekologiju.
„Većina osoba sa alergijama ima genetsku predispoziciju bolesti. Ako oba roditelja imaju alergije njihova deca imaju mnogo veće šanse da se i kod njih razviju. Ukoliko jedan roditelj ima alergije, dete će imati od 30 do 50 odsto veće šanse da bude alergično na nešto“, smatra doktorka.
Ona dodaje da ne mora da znači da će i deca biti alergična na isto na šta su i roditelji.
„U slučaju da oba roditelja pate od alergija, njihova će deca imati 60 do 80 odsto veće šanse da i sami razviju alergijske reakcije. Naš imunski sistem je kompleksan i najčešće nas brani od potencijalnih napadača, kao što su bakterije i virusi, stvaranjem antitela, u ovom slučaju stvaranjem IgE antitela. U kontaktu sa alergenom u telu se stvaraju IgE antitela kao odbrana na uneti antigen“, objašnjava dr Plavšić.
Doktorka dodaje da prilikom sledećeg kontakta sa alergenom IgE antitela vezana za ćelije mastocita reaguju, vezuju alergen pri čemu se iz mastocita oslobađa histamin i druge aktivne materije takozvani medijatori zapaljenskih reakcija.
Prema rečima doktorke, na pojavu alergije kod neke osobe pored genetike utiče i okruženje u kome ona živi i funkcioniše.
„Najčešće alergije koje se javljaju kod ljudi su: alergijski rinitis (nazalna alergija), alergijski konjunktivitis (alergija oka), urtikarija (koprivnjača), alergijski dermatitis, alergija na sunce, alergija na hranu i lekove i alergijska astma“, ističe dr Plavšić..
Alergije su danas veoma česte naročito kod dece, ali mogu da se jave i u bilo kojoj životnoj dobi. Neke alergije nestaju kako dete raste, a neke ostaju do kraja života. Odrasli mogu razviti alergiju na supstance na koje nisu prethodno bili alergični.
Mnogobrojni problem mogu da nastanu usled alergija i da nepovoljno utiče na svakodnevne aktivnosti i kvalitet života. Srećom, većina alergijskih reakcija su blage i mogu da se drže pod kontrolom u velikoj meri.
Neke vrste alergija, uključujući alergiju na hranu, lekove ili ubod insekata, imaju potencijal da izazovu ozbiljnu, po život opasnu reakciju organizma: angioedem, anafilaksu ili anafilaktički šok.
Ovo su veoma hitna stanje i zahtevaju neodložnu terapiju.
Znaci i simptomi uključuju: nedostatak vazduha, gušenje, pad krvnog pritiska, osip po koži, nesvesticu, brz i slab puls, mučninu i povraćanje i gubitak svesti.
Potencijalno opasne alergijske reakcije se javljaju jako brzo nakon kontakta sa alergenom ili unutar šest sati. Ovako teške alergijske reakcije se javljaju retko.
Dijagnoza alergija
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza, kožnim alergijskim probama, po potrebi bronhoprovokacijskim testom i spirometrijom.
Kako bi odredili na šta je tačno pacijent alergičan, vrše se kožne alergijske probe, takozvani Prickov test. Kožne probe se rade pomoću specijalno pripremljenih, laboratorijskih alergena kao što su poleni, kućna prašina, grinje, buđ ili duvan.
„Alergeni se nanose na kožu podlaktice pacijenta i, nakon kraćeg čekanja, nakon pola sata i nakon 24 časa, proverava se da li na koži postoji reakcija. U bolje opremljenim ustanovama se rade alergotestovi kojima se određuje prisustvo IgE antitela na određeni antigen korišćenjem uzorka krvi u „in vitro“ uslovima. Ovi testovi sve više koriste i zamenjuju tradicionalni Prickov test“, objašnjava doktorka.
Terapija
Najefikasniji način kontrole alergije je izbegavanje alergena koji izaziva reakciju, kad god je to moguće.
„Ako postoji alergija na hranu, trebalo bi je izbegavati, ali i proveriti deklaracije proizvoda o alergenima u određenoj hrani. Osobama koje imaju problema sa alergijama na polen savetuje se da prate polenske aktivnosti na mnogobrojnim sajtovima i aplikacijama koje sada postoje i da tada izbegavaju boravak u prirodi, naročito ujutru jer je tada koncentracija polena najveća“, kaže dr Plavšić.
Ona takođe kaže da unošenje dovoljnih količina vitamina C, vitamina D, kalcijuma i cinka može da pomogne. Lekovi koji se koriste u kontroli simptoma alergijske reakcije su: antihistaminici koji se mogu uzeti kada počnu simptomi reakcije, još bolje pre izlaganja alergenu ukoliko je poznat, da bi se na vreme sprečila alergijska reakcija, dekongestivi koji olakšavaju tegobe u izvesnoj meri i sprejevi za nos koji se mogu koristiti za kratkoročno lečenje kod zapušenog nosa.
Tu su losioni i kreme koji mogu da smanje crvenilo kože i svrab kod alergijskog dermatitis, steroidni lekovi u vidu sprejeva, kapi, krema, inhalatora i tableta, mogu da pomognu u smanjenju crvenila i otoka izazvanih alergijskom reakcijom.
„Za osobe sa težim alergijama, preporučuje se imunoterapija. Ova terapija uključuje izloženost alergenu na kontrolisan način u dužem vremenskom periodu. Hiposenzibilizacija ponekad traje nekoliko godina. To je zapravo, alergen stimulišuća imuno terapija ili hiposenzibilizacija ili takozvana vakcina za alergije, gde se davanjem određenih doza alergena postiže tolerancija na zadati alergen i organizam onda reaguje smanjenim simptomima“, kaže dr Plavšić.
Ona ističe da je ovo zapravo jedina prava terapija jer deluje na uzrok, a ne samo na simptome.
Doktorka smatra da su vakcine protiv alergija kod dece bezbedne, efikasne i preporuka su za svu decu posle navršene pete godine koja imaju problema sa alergijom. Efekti mogu biti slabiji ako je neko alergičan na više vrsta alergena, na primer, na polen, grinje i buđ, ili dlaku psa. Ako je jedna od tih alergija najizraženija, onda se vrši hiposenzibilizacija na taj alergen.
