Nakon što je u aprilu prošle godine NASA rover “Perseverance” stvorio kiseonik na Marsu napravljen je ogroman korak napred ka bližem naseljavanju planete Mars!
Naime, naučnici su uspešno proizveli kiseonik preko instrumenta Moxie, uređaja veličine tostera, postavljenog na rover, koji razdvaja atmosferu bogatu ugljen-dioksidom.
Sve nade koje NASA polaže u slanje ljudi na Mars u narednih 20 godina zavisi od sposobnosti da se napravi kiseonik, kako je neophodan za same astronaute, ali i za povratak rakete na Zemlju.
Oko 25 tona kiseonika potrebno je kako bi se raketa lansirala nazad na Zemlju zajedno sa astronautima.
Moxie je uključen sedam puta od februara prošle godine i radio je po sat vremena, a svaki test je rađen u različitim uslovima, uključujući različita godišnja doba, danju i noću.
Tokom sedam ciklusa, napravljeno je oko 50 grama što je slično produktivnosti malog drveta. Moxie je dva puta izvršio analizu kiseonika koji je stvorio i otkrio da je čist, kao i da ispunjava cilj od šest grama kiseonika na sat.
Nakon što je Moxie dokazao svoju namenu, inženjeri bi želeli da ga unaprede kako bi mogli da proizvedu nekoliko tona kiseonika, poput robotske šume.
U budućnosti bi instrument mogao da bude poslat na površinu Marsa pre misije sa posadom kako bi napravio dovoljno zaliha ovog vitalnog gasa. Takođe, tehnologija bi radila celodnevno.
Profesor Džefri Hofman, zamenik glavnog istraživača Moxi-ja sa Odeljenja za aeronautiku i astronautiku MIT-a, nazvao je nove podatke “istorijskim”.
“Ovo je prva demonstracija stvarnog korišćenja resursa na površini drugog planetarnog tela i njihovog hemijskog transformisanja u nešto što bi bilo korisno za ljudsku misiju “dodao je on.
Kako je naveo, ključan izazov je bio da se dokaže da je Moxie sposoban da proizvede kiseonik čak i po drastično promenljivim uslovima.
“Atmosfera Marsa je mnogo varijabilnija od Zemlje. Gustina vazduha može da varira za faktor, dva tokom godine, a temperatura može da varira za 100 stepeni. Imamo jedan cilj, a to je da pokažemo da možemo da funkcionišemo u svim godišnjim dobima.
Jedini deo dana kada Moxie nije bio aktivan je zora ili sumrak kada su temperature brzo rasle ili padale.
” Tim ima “keca u rukavu” da se nosi čak i sa ovim najizazovnijim uslovima. Kada ga testiramo u laboratoriji moći ćemo da dostignemo poslednju prekretnicu i da pokažemo da možemo da funkcionišemo u bilo kom trenutku” rekao je glavni istraživač projekta Majkl Heht.
