Vlada Crne Gore na višesatnoj sednici usvojila je Temeljni ugovor sa SPC. Od 18 prisutnih ministara, 13 je glasalo za.
Premijer Crne Gore Dritan Abazović je, bez obzira na prigovore o kvalifikovanoj većini, proglasio da je tačka usvojena, i rekao da postoji mogućnost da se glasanje ponovi na narednoj sednici za sedam dana ili elektronski zbog članova vlade koji su bili odsutni.
Premijer Abazović je rekao da bi voleo da se pitanje može ostaviti za jesen, a doći do konsenzusa oko pitanja koja se tiču pravosuđa.
“Pokazujemo danas inkluzivnost i pobjeda je kad ljudi različitih političkih profilacija vode dijalog. Ne gledajte kroz materijalno, nego da svi budemo sjutra ponosi što smo dali doprinos da se ljudi različitih religijskih opredjeljenja pomire”, poručio je Abazović.
Kako je dodao, jedino građanska Crna Gora može da opstane.
Abazović je ranije tokom rasprave rekao da ovaj ugovor ne stvara državu u državi i da je u skladu sa Ustavom Crne Gore. Rekao je da je pred svim partijama koje su podržale njegovu manjinsku vladu bio i sporazum koji je uključivao i ugovor sa SPC, i da to pitanje treba rešiti što pre kako bi Crna Gora nastavila svoj evropski put.
Ministar pravde Crne Gore Marko Kovač je ocenio da je 95 odsto odredbi ovog ugovora upodobljeno tekstovima ugovora sa ostalim verskim zajednicama, da je potpuno usaglašen sa Ustavom i zakonima Crne Gore, kao i da su sve zamerke koje su se čule prethodnih dana bile više zasnovane na političkim interesima nego na pravnim argumentima.
Kritike testa Ugovora i zahtev da se njegovo osvajanje odloži do jeseni, izneli su potpredsednik vlade i i ministar odbrane Raško Konjević i ministar spoljnih poslova Ranko Krivokapić.
Konjević, pozivajući se i na ocene nevladinog sektora, spornim smatra naziv Temeljni u naslovu ovog ugovora, jer se ne potpisuje sa državom, kako je to bilo sa rimokatoličkom crkvom, odnosno državom Vatikan, i zabrinjavajućim smatra odredbe teksta o javno-pravnim ovlašćenjima Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.
Zato je i predložio da se usvajanje ugovora odloži i da se detaljno razmotre njegove odredbe.
“Ako nešto u Ugovoru nije u skladu sa zakonom, važiće zakon. Ali smo mi u obavezi kada usvajamo ugovor da on bude u skladu sa pravnim sitemom, navodi Konjević.
Za ministra spoljnih poslova, Ranka Krivokapića, važno je precizirati sa kim se sklapa ugovor – da li sa četiri eparhije Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, ili sa Sinodom, koji u Crnoj Gori nije registrovan, pa predstavlja inostrani subjekt, a to je onda, ocenjuje, međunarodni ugovor.
Crnogorski premijer najvažnijim smatra upravo činjenicu da Vlada nijednim ugovorom ne može poništiti ustav i zakonodavstvo Crne Gore, i naglašava da će sve verske zajednice registrovane u ministarstvu pravde imati isti tretman, kao i da je interes Crne Gore da se pitanje odnosa države i Srpske pravoslavne crkve, konačno reši.
Komentarišući dileme i tumačenja, u vezi sa za članom ugovora, koji se odnosi na kulturna dobra, premijer je bio jasan – nijedno kulturno dobro ne može da se izmesti, osim ako to nije u skladu sa zakonima Crne Gore.
Ministar finansija Aleksandar Damjanović pozvao je da se ovo pitanje reši, ugovor usvoji i to upravo zbog evropskog puta Crne Gore.
Vladimir Joković, lider Socijalističke narodne partije i potpredsednik Vlade, za Temeljni ugovor kaže da je ispravljanje istorijske nepravde prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, na koji se čekalo od 2012. godine.
Nema nijednog ministra koji ne želi da država uspostavi pravni okvir sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Crnoj Gori, rekao je potpredsednik Vlade Ervin Ibrahimović, ali da pri formiranju vlade, nije shvatio da je njen prioritet potpisivanje ovog ugovora, nego ekonomski razvoj i evropski put Crne Gore, pa bi s njegovim usvajanjem trebalo sačekati, kako bi se možda došlo do kvalitetnijeg teksta.
