Grčka će u narednih nekoliko dana poslati zvaničan zahtev za kupovinu višenamenskih borbenih aviona F-35, javlja Katimerini. Istovremeno, pred američkim Kongresom naći će se turski zahtev za kupovinu novih 40 i modernizaciju još 80 letelica tipa F-16.
Grčka želi eskadrilu aviona F-35, Turska još 40 letelica F-16
Trka u naoružavanju na istoku Mediterana nastavljena je, pošto je Grčka objavila da će uskoro od Sjedinjenih Američkih Država zatražiti isporuku višenamenskih aviona F-35, javlja Katimerini.
Izvori ovog dnevnika navode da će uskoro biti potpisano pismo o namerama, koje, suštinski, predstavlja prvi korak na dugom putu koji Atinu očekuje pre nego što avioni zaista i stignu u Grčku.
Atina je nabavku novih aviona najavila usred sve žešćih tenzija sa Turskom, koja je pre nekoliko dana počela testiranje prvog nosača dronova u svetu, broda “Anadolu”, koji je najveći ratni brod u istoriji turske mornarice.
Grčki F-16
L-400 ili “Anadolu” je u nosača dronova prepravljen kada je postalo izvesno da će Turska svoje avione F-35 čekati još dugo, pošto je Vašington 2019. godine suspendovao učešće Ankare u ovom programu, jer su turske vlasti od Rusije kupile protivvazdušne projektile S-400.
Turska je, gotovo istovremeno sa odlukom Atine da zatraži F-35, najavila kupovinu 40 aviona tipa F-16 i modernizaciju postojećih 80 letelica ovog tipa. Zahtev Ankare uskoro će se naći pred zastupnicima u Predstavničkom domu američkog Kongresa.
Američki zvaničnici računaju da vlasti u Ankari imaju na raspolaganju oko osam milijardi dolara za kupovinu i modernizaciju aviona.
Protiv ovog zahteva Turske, pred Predstavničkim domom Kongresa, govorio je pre manje od 24 časa i grčki premijer Kirijakos Micotakis, upozoravajući na “upade” turskih lovaca u grčki vazdušni prostor.
U komplikovanu situaciju oko isporuke ratnih aviona Atini i Ankari umešao se i kongresmen Majk Mekol, koji je Turskoj predložio da svoje sisteme S-400 isporuči Ukrajini, a da zauzvrat dobije američki sistem “patriot”, po matrici kako je to sa S-300 učinila Slovačka.
Takođe, Ankara je posle nekoliko sedmica pristala da podrži prijem Finske i Švedske u NATO, posle čega je predsednik Redžep Tajip Erdogan proglasio “diplomatsku pobedu”. Američki analitičari smatraju da će, posle ovakvog poteza Turske, Vašington teško moći da ne odobri prodaju lovaca Turskoj.
Turska, još 40 aviona F-16
Razmena teških reči između Atine i Ankare dostigla je vrhunac tokom tek okončanog samita Evropske unije, kada je Ankara žestoko kritikovala Brisel zbog “ćutanja zbog nelegalnih aktivnosti Grčke”. Ankara je Evropsku uniju optužila za “jednostrano ponašanje i nedostatak vizije” prema Turskoj.
Turske kritike se odnose na seriju nedavnih problema u odnosima dve države, koji su proistekli iz turskih tvrdnji da su grčke oružane snage dovukle naoružanje i dodatno ojačale položaje na ostrvima koja se nalaze nadomak turske obale.
Istovremeno, grčke vlasti objavile su seriju mapa, od kojih neke potiču iz 1923. godine, koje, kako tvrdi Atina, predstavljaju dokaz “turskog revizionizma i kršenja međunarodnog prava”.
Iako zapadne diplomate podizanje tenzija pripisuju početku kampanje Redžepa Tajipa Erdogana pred predsedničke izbore, koji se održavaju sledeće godine, Turska i Grčka se već godinama spore oko pomorskih granica i prava za istraživanje i eksploataciju energenata u Egejskom moru i istočnom Sredozemlju.
