Dolazak nemačkog kancelara Olafa Šolca danas u Beograd prate istovremeno i nada i strepnja. Nada da će nakon ove posete Srbija još unaprediti ekonomsku saradnju sa najvećim investitorom iz EU, a strepnje da će taj napredak biti uslovljen stavom Srbije u vezi sa sankcijama Rusiji i dijalogom Beograda i Prištine.
O poseti Šolca Srbiji priča danima, manje-više poznati su svi detalji njegovog boravka u Beogradu, a jedino što se ne zna jeste kako će razgovori (i o čemu tačno) sa srpskim državnim vrhom izgledati.
Zna se da bi Šolc trebalo da sleti na aerodrom “Nikola Tesla” oko 15 sati i to pošto prethodno poseti Prištinu. Svečani doček nemačkom kancelaru biće održan ispred Palate Srbija. Domaćin će biti predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sa kojim će imati odvojeni “tet-a-tet” razgovor.
Nakon sastanka, predviđeni su plenarni razgovori delegacija Srbije i Nemačke predvođeni predsednikom Vučićem i kancelarom Šolcom, nakon čega će se obojica obratiti medijima.
Ključna tema – zajednička reakcija na rat
Posetu Šolca Beogradu najavila je i nemačka vlada koja je istakla da kancelar u srpsku prestonicu dolazi tokom dvodnevne turneje po Zapadnom Balkanu. Tom prilikom, kako se navodi, posetiće u petak Prištinu i Beograd, a u subotu Severnu Makedoniju, Grčku i Bugarsku.
– U fokusu posete biće evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana i doprinos Nemačke poboljšanju regionalne saradnje, kao i prevazilaženju bilateralnih blokada. Pored toga, ključna tema razgovora biće, kako je najavljeno u Berlinu, i zajednička reakcija na rusku agresiju u Ukrajini – stoji u najavi nemačke vlade.
Upravo ta ključna tema razgovora je razlog zašto je i Vučić rekao da ne očekuje baš lake teme u razgovoru sa nemačkim kancelarom.
– Šolc dolazi sa teškim porukama, koje se dobrom delu ljudi neće dopasti – istakao je Vučić i dodao da su “tih nekoliko sati sa Šolcem od velikog značaja za nas”.
Toplo-hladne poruke
Da se na sastanku mogu očekivati raznovrsne “toplo-hladne” poruke najavljuje i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Milovan Božinović.
Kako je rekao, Šolc u Beograd stiže i sa ponudama od kojih će neke biti izražene jezikom ucena.
Navodi da nemački kancelar dolazi u Beograd nesumnjivo u kontekstu ukrajinskog rata i globalnog pogoršanja prilika u Evropi, a možda i u svetu, i da donosi određene ponude.
– Mislim da će neke biti izražene jezikom ucene: ako nećete ovo, dobićete ovakve posledice, što je deo opšteg ambijenta da se prostor za samostlano delovanje malih država smanjuje, gde je jezik političke komunikacije ogrubeo i sveden na to – jesi li ili nisi za mene – naveo je Božinović.
“Trebaće nam hrabrosti da razumemo Šolca”
Šolc će, kako kaže, doći i sa pričom za koju će “trebati hrabrosti da se do kraja sasluša i razume”.
– Doći će sa pričom na koju će trebati da se odgovori vodeći računa šta su naše mogućnosti i šta je naš interes – naveo je on i podsetio da je naš interes da se približimo EU.
Pojavile su indicije čak da bi nemački kancelar mogao u Beograd da donese i konkretan datum ulaska Srbije u EU. Međutim, Božinović ne veruje u takvu mogućnost i dodaje da bi to bila “prava revolucija”.
Podsetio je da je pre 30 i više godina praksa bila da nemački kancelar zemlje Balkana posećuje jednom u 15 godina, i dodao da politika više nije tako jednostavna, i da se sa njom mora nositi.
Bez Nemačke region ne može očekivati prosperitet, to je realnost sa kojom se moramo pomiriti, rekao je Božinović.
– I Šolc ima taj zadatak, za koji je Nemačka uvek bila kandidat da ga preuzme, sa različitim entuzijazmom u različita vremena, da bude mentor balkanskih država, država jugoistočne Evrope kada je reč o približavanju tog dela EU – rekao je Božinović.
Kosovo i dalje na listi prioriteta
Bez obzira na to što je dijalog Beograda i Prištine već duže vreme u ćorsokaku, pitanje Kosova i dalje je visoko na listi prioriteta Nemačke. Dokaz za to je i pojačani angažman nove nemačke vlade u vezi sa ovom temom i nedavni sastanak u Berlinu Šolca sa Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.
– Očekujem da u Prištini ponovi stav da se sva otvorena pitanja moraju rešiti kroz dijalog i uz ispunjavanje ranije preuzetih obaveza. Za Beograd je neupitno da se ne slaže sa zahtevom za priznanje Kosova, već da se kroz dijalog dođe do kompromisnog i održivog rešenja nakon kojeg bi mogla da usledi i normalizacija odnosa – napominje Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.
Na pitanje je da li bi poseta mogla da bude iskorišćena i u svrhe da Šolc povrati poverenje u svoje državničke veštine, ona kaže da su u Berlinu već pokazali stav ka Zapadnom Balkanu.
– Primetna je veća zainteresovanost i snažniji angažman nove nemačke vlade na Zapadnom Balkanu jer prvi put imaju i specijalnog izaslanika za region. To se može pripisati i kancelaru Šolcu u čijem se kabinetu dizajnira spoljna politika ali i koalicionim partnerima Zelenim, koji vode Ministarastvo spoljnih poslova – kaže Grubješić.
