Broj potvrđenih slučajeva majmunskih boginja povećan je na 92, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija. Belgija je prva uvela obavezni 21-dnevni karantin za zaražene, a lekari upozoravaju na znatan porast broja slučajeva u Velikoj Britaniji. Epidemiolozi u Srbiji poručuju da razloga za paniku nema, ali pozivaju na oprez one koji u Srbiju dolaze iz Centralne i Zapadne Afrike.
Spisak zemalja koje su registrovale majmunske boginje proširen je na 14. Među poslednjima, zarazu beleže Izrael i Švajcarska. Austrija i Grčka prijavljuju po jedan potencijalni slučaj – u Beču je tokom noći 35-godišnji muškarac sa blago povišenom temperaturom i plikovima po licu doveden u bolnicu, dok engleski turista na Kefaloniji sa osipom na koži čeka laboratorijske analize.
“Ovde se postavlja pitanje da razjasnimo zašto vidimo toliko slučajeva koji dolaze u Evropu bez istorije putovanja, sa učestalijim prenošenjem sa čoveka na čoveka. Ali važno je reći i da ovo nije kovid-19, ovo nisu male boginje, nije teška bolest”, ističe doktor Hans Kluge, regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu.
Retka virusna infekcija može se preneti veoma bliskim kontaktom sa zaraženom osobom, životinjom ili materijalom kontaminiranim virusom. Prema dostupnim informacijama, svi zaraženi su muškarci, između 20 i 40 godina, a inficirali su se seksualnim odnosom sa drugim muškarcem.
“Mislim da nema aspolutno razloga za paniku, da ima razloga za oprez svakako. I moramo se navići da posle onoga što smo doživeli sa kovidom da pratimo ceo svet. Ali ovde ne, ne može se ovo uporediti iz više razloga. Prvo nije situacija kao kod kovida – da ljudi mogu imati majmunske boginje i šetati sa asimptomskom slikom, sejati virus”, objašnjava prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog.
Oboljenje prati temperatura, glavobolja, bol u leđima i mišićima, opšta malaksalost, povećanje limfnih žlezda, a posle nekoliko dana javlja se i osip. Majmunske boginje pripadaju porodici virusa u kojoj su i velike boginje, pa se pretpostavlja da vakcina koja je bila efiksna protiv njih i sada deluje.
“U ovom trenutku se zna da vakcina protiv variole vere, pošto je to ista grupa virusa, ona može delovati, procenjuje se negde 85 odsto. Ali ne zaboravimo ceo svet je prestao da vakciniše negde 1976. do 1979. godine, poslednji slučaj koji je bio zabeležen u Sudanu je bio 1979. godine. Mi smo prestali 1980. I sad je veliko pitanje od tada koliko je generacija nevakcinisano”, dodaje Tiodorović.
Bolest je potekla iz Afrike i prvi put je identifikovana kod majmuna u zatočeništvu. Od 1970. epidemije su prijavljene u deset afričkih zemalja. Izvan tog kontinenta, majmunske boginje 2003. zabeležene su u SAD, a u Evropu su stigle 15 godina kasnije. Tada je utvrđeno da su svi oboleli ili doputovali iz Afrike ili su imali kontakt sa životinjama uvezenim odatle.
