Supernova tipa 1a je jedan od najeksplozivnijih događaja u svemiru, a dešava se u dvojnom sistemu belog patuljka i druge zvezde koja u svojoj završnoj – fazi crvenog džina. Naučnici misle da su na Zemlji otkrili ostatak jedne takve supernove.
Pažljivo proučavanje vanzemaljskog kamena Hipatija, koji je otkriven u Egiptu 1996. godine. Naučnici su na osnovu njegove strukture znali da je vanzemljskog porekla, sumnjajući da delići unutar njega zapravo potiču od oblaka gasa i prašine koji su ostali od drevne supernove.
Tokom milijardi godina, mešavina prašine formirala je čvrstu stenu koja je zarobila gas unutar sebe.
„U neku ruku, mogli bi da kažemo da smo uhvatili supernovu 1a u trenutku kada se desila, jer su se atomi gasa iz eksplozije zarobili u oblaku prašine, koji je vremenom formirao kamen“, kaže geohemičar Jan Kramers sa Univerziteta u Johanesburgu.
Koristeći veoma osetljive i nedestruktivne tehnike hemijske analize, tim naučnika proučavao je sićušan uzorak Hipatije.
Otkrili su nizak postotak silicijuma, hroma i mangana što je značilo da kamen nije formiran u našem solarnom sistemu. Utvrdili su visok nivo gvožđa, sumpora, fosfora, bakra i vanadijuma, što takođe nije nešto uobičajeno za naš deo svemira.
Naučnici su takođe došli do zaključka da Hipatija nije potekla od supernove tipa 2 (uobičajene eksplozije masivne zvezde), jer ima previše gvožđa u odnosu na silicijum i kalcijum, što znači da to ostavlja mogućnost da je zapravo nastala iz supernove 1a.
„Ukoliko je naša hipoteza tačna, Hipatija bi bio prvi opipljivi dokaz i ostatak supernove tipa 1a na Zemlji“, istakao je Kramers.
