Mnogi Kanađani sada veruju da su katolicizam, evangelistički hrišćani( protestanti) i islam više štetni za društvo nego korisni, pokazuje novo istraživanje, dok ljudi širom zemlje i dalje okreću leđa veri.
Novo istraživanje Angusa Reida, objavljeno u ponedeljak, bacilo je svetlo na percepciju određenih religija u Kanadi nakon pandemije, u vreme kada je religioznost u zemlji već na najnižem nivou.
„Širem društvu još uvek nije u potpunosti jasno šta da radi s religijom, pa stoga pokazuju neke znakove nelagode“, objašnjava Abdie Kazemipur, sociolog sa Univerziteta u Kalgariju i katedre za etničke studije.
“To trenutno nije netolerancija, to je nelagoda.”
Istraživanje otkriva da su sve ispitane verske grupe gledale na jevanđeoske hriscane, kao više štetne za društvo nego korisne, dok je islam takođe percipiran u uglavnom negativnom svetlu. Ispitanici iz obe religije takođe su smatrali da Kanada ne ostavlja mesta za njihova verovanja.
Rania Lawendy, izvršna direktorka akcije za čovečanstvo i, bivša predstavnica muslimanskog udruženja Canterburyja, kaže da je to zato što je islamofobija i dalje rasprostranjena u Kanadi, a muslimani i dalje imaju osećaj da njihova religija “ne doprinosi univerzalnim vrednostima Kanade”.
“Osećate se ‘drugorazredno’ samo kada vas drugi čine kao takvim, kaže Lawendy.
“Kako da se ne osećam tako kad postoji zakon C-21?”
Istraživanje je usledilo nakon što su podaci koje je objavila statistička služba Kanade krajem 2021. godine pokazali da samo 68 posto Kanađana starijih od 15 godina izjavljuje da imaju versku pripadnost. To je prvi put da je taj broj pao ispod 70 posto otkako je StatCan počeo pratiti podatke 1985.
Kanađani su sada uglavnom ‘duhovno nesigurni’
Novi podaci Angusa Reida kulminirali su sa dva istraživanja iz 2022. – jedno provedeno između 21. januara i 3. februara i uključuje grupu od 1.290 Kanađana iz četiri najveće nehrišćanske verske grupe (muslimana, sika, hinduista i jevreja) i drugog održano od 5. do 7. aprila, a uključivalo je 1.708 učesnika iz opšte populacije.
Podaci pokazuju da se jedna petina Kanađana (19 posto) sada klasifikuje kao “nevernici”.
Najveća grupa Kanađana su “duhovno nesigurni” i predstavljaju 46 posto stanovništva. Jedna trećina (34 posto) definitivno veruje u Boga ili višu silu, dok 31 posto misli da viša sila postoji, ali su manje sigurni.
Više od polovine onih koji se izjašnjavaju kao rimokatolici (52 posto) i mainstream protestanti (56 posto) spadaju u kategoriju duhovno nesigurnih.
Samo 16 posto Kanađana sebe smatra “religiozno posvećenim”, s visokim nivoom verovanja u Boga, dok su 19 posto “privatno verni”.
Što se tiče samih religija, tri četvrtine jevanđelskih hrišćana (74 posto) i 46 posto muslimana smatraju se verski opredeljenima, dok se oni koji su odgajani u sikh ili hindu verama obično smatraju “privatno vernima” – oni koji to ne čine i dalje ispovedaju snažnu ličnu vezu sa svojom religijom.
Zašto su evangelisti i islam ‘štetni’ ?
Dve najposvećenije religije – jevanđelsko hršićanstvo i islam -su više štetne nego korisne za društvo, prema novom istraživanju.
Međutim, ove procene su se uveliko razlikovale u zavisnosti od toga koju je religiju ispitanik identifikovao.
Rezultati istraživanja su pokazali da su ateisti, posebno, bili u velikoj meri kritični prema uticaju jevanđeoskih hrišćana na društvo, ali su uglavnom pozitivni u pogledu uticaja Sikha i Hindusa.
Najveća kanadska verska grupa – rimokatolici – češće doživljavaju jevandjeoske hrišćane, muslimane i Sikhe kao više štetne nego korisne društvenom tkivu zemlje, ali na druge vere gledaju pozitivno.
„Postoje različita dinamika iza vrsta osećaja koji se izražavaju za ove različite grupe“, objašnjava Kazempiur.
“U slučaju muslimana, u određenoj meri, i Sikha, to je njihova vidljivost plus globalne debate. U slučaju jevangelista, mislim da je više takva vrsta upornosti i ta agresivnost u njihovom pristupu ono što zabrinjava ljude… ta vrsta discipline i takva vrsta insistiranja zabrinjava ljude jer osećaju da iza ovoga mora postojati jaka agenda, van religije.”
Kazemipur kaže da je “vidljivost” sikizma i islama posledica nošenja verskih simbola, poput hidžaba ili turbana.
Lawendy kaže da Kanađani imaju pogrešnu percepciju o tome šta je islam, često verujući da je to nasilna religija zasnovana na ekstremizmu, zbog “kako se to prikazuje u medijima”.
Ali, prema istraživanju, za one koji nisu prijavili versku pripadnost, verovatnije je da će se samo prisustvo hinduizma, sikizma i judaizma smatrati pozitivnim nego negativnim za Kanadu.
Protestanti da su prikazani kao “devijantni”
Jvanđelisticko hrišćanstvo ( protestanti ) – koje obuhvata na desetine denominacija kao što su baptisti, pentekostalci i menonajti i koje karakterise njegova pobožnost – su jedina religija koju je svaka druga samoidentifikovana religijska grupa smatrala više štetnom nego korisnom.
Rick Hiemstra, direktor istraživanja u Evangelical Fellowship of Canada, kaže da ta religija sada čini oko sedam posto stanovništva Kanade, u odnosu na oko 12 posto iz 2003. Međutim, on kaže da je teško proceniti precizne brojke, jer u u protekle dve decenije, mnoge crkve su nastojale da se distanciraju od evangelizma zbog njegovih negativnih konotacija.
„Ljudi se na neki način klone etiketa i to vidite u mnogim crkvama koje se distanciraju od denominacijske tradicije, postaju crkve zajednice i izbacuju baptiste ili pentekostalce i postaju, recimo, crkva zajednice Ottawe“, kaže Hiemstra.
To je zato što se, kaže on, pobožne religije poput njihove često negativno prikazuju u medijima ili popularnoj kulturi – s asocijacijama na “pedofiliju ili loše ponašanje ljudi”, kao i ekstremnije oblike evangelizacije koji se mogu naći u SAD-u.
U širem smislu, on takođe veruje da, iako je nekada bila “društvena korist” da se ko smatra religioznim, sada to ima “društvenu cenu”.
“Gledam Netflix kao i svi ostali. I zaista, kada vidite percepciju evangelista ili hrišćana ili religioznih ljudi… pobožni religiozni ljudi se obično predstavljaju kao devijantni,” kaže on.
“Mislim da je ovo stvarno mesto gde ljudi dobijaju mnogo svojih ideja o religioznim ljudima uopsteno i formiraju ta mišljenja, ne na osnovu iskustva ili znanja iz prve ruke, već na osnovu onoga što im je predstavljeno.”
Kada je reč o samorefleksiji, istraživanje je pokazalo da oni koji se izjašnjavaju kao religiozni, naravno, češće veruju da religija daje pozitivan doprinos kanadskom društvu nego negativan. Dve trećine (67 posto) jevanđeoskih hrišćana veruje da igraju pozitivnu ulogu u društvu, u poređenju sa 29 posto rimokatolika.
Hiemstra kaže da je to zato što jevanđeoski hrišćani imaju tendenciju da budu velikodušniji prema donacijama i volontiranju.
U celini, međutim, 31 posto ispitanika kaže da je dobra religija koju igra u društvu veća od loše, dok 22 posto kaže suprotno. Gotovo polovina Kanađana (47 posto) kaže da religija doprinosi dobrom i lošem društvu u jednakoj meri.
Ovo je možda doprinelo percepciji određenih verskih grupa da njihova uverenja nisu dobrodošla u društvu. Više od polovine (56 posto) jevanđeoskih hrišćana kaže da se osećaju isključeno iz društva zbog svojih uverenja, a muslimani su drugi sa 26 posto.
Hiemstra kaže da je nekoliko faktora doprinelo tome – u skorije vreme jer su se bogomolje smatrale nebitnim, tokom pandemije i bile su zatvorene.
„[To] je bila neka vrsta nesrećnog jezika koji je usvojen“, kaže Hiemstra.
„Tako da mislim da je mnogo evangelista i ljudi u verskim zajednicama uopsteno nekako reagovalo na ovaj implicitni sud o svom mestu u društvu.”
On kaže da islam i protestantske denominacije dele percepciju da su “čudne” strancima, a “neke napetosti su samo neobičnost nepoznatosti”.
Lawendy veruje da je broj muslimana koji se osećaju isključenima iz društva verovatno “mnogo veći” od 26 posto.
“Stalno se desavaju mikroagresije zbog inteligencije, obrazovanja i sa ovim stereotipnim stavovima uglavnom iz medija, delom iz političkog diskursa, delom iz belih nacionalnih grupa, a delom od polarizovanih političara. I ovo je bilo pre Trampa”, kaže ona.
Ona kaže da se sistemski rasizam mora rešiti u Kanadi kako bi se muslimani osećali potpuno prihvaćenim od strane društva.
„Vizija je da budete integrisani u društvo, ali da i dalje imate svoj poseban identitet. Želimo biti deo tkiva kanadskog društva.”
Kako imigracija održava religiju u Kanadi
Međutim, ovi negativni osećaji prema verskim grupama ne moraju nužno biti prevedeni u versku netoleranciju, kaže Kazemipur, već više kao “nervozu” ili “nelagodnost” modernog društva koje više ne zna kako da uključi religiju.
Ova nelagoda može nestati s vremenom i integracijom verskih grupa – međutim, ako se to ne dogodi, antireligijski stavovi često postaju stavovi protiv imigracije, kaže Kazemipur. Kao primer za to navodi kontroverzne francuske zakone o imigraciji za tražioce azila.
Kanađani rođeni negde drugde, vise su religiozni, pokazuje istraživanje. Najmanje polovina onih koji se izjašnjavaju kao muslimani, hinduisti ili sikhi rođeni su izvan Kanade.
Sličan trend su izvestavaju podaci StatCana, jer kako hrišćanska religioznost pada na neviđeno niske nivoe, manjinske religije kao što su sikizam, islam, budizam i hinduizam nastavljaju napredovati, podstaknute imigracijom.
U stvari, do 2036. StatCan predviđa da bi se broj ljudi koji su povezani s nehrišćanskim religijama mogao skoro udvostručiti.
Jedan istaknuti aspekt u delu istraživanja o percepcijama odnosio se na judaizam i islam — koji su imali napetu i burnu historiju. Za Jevreje u Kanadi, jedina religija koju smatraju korisnijom društvu nego štetnom, osim njihove vlastite, je islam. Osećaj je bio recipročan za muslimane.
Što se tiče domaćeg geografije, Prerije su i dalje najreligioznije provincije Kanade, s oko jedne četvrtine ispitanika u Alberti, Saskatchewanu i Manitobi kategoriziranim kao „verski posvećeni“ – što znači da ljudi prijavljuju visok nivo pohađanja bogosluženja, aktivne molitve i duboko verovanje u Boga.
Stanovnici Kvebeka će najverovatnije u buducnosti biti nereligiozni.
Žene starije od 55 godina su najvise religiozne
Istraživanje je takođe pokazalo da se Kanađani prve generacije mnogo češće identifikuju kao religiozni, a odgajanje u veri i dalje je uobičajeno u Kanadi.
Sedamdeset dva posto ispitanika reklo je da su odrasli uz verska učenja, uključujući nešto više od polovine (54 posto) onih koji trenutno nemaju versku pripadnost.
Odgajanje u verskoj tradiciji češće je za one koji se izjašnjavaju kao muslimani (86 posto) ili rimokatolici (82 posto) nego druge religije.
Veća je verovatnoća da su mlađi Kanađani nevernici. U tu kategoriju spada jedna četvrtina muškaraca (26 posto) i 22 posto žena starosti od 18 do 34 godine. Žene starije od 55 godina su religioznije, i najmanje ih je u kategoriji nevernika.
Hiemstra kaže da je ovaj pad religioznosti ubrzan pandemijom, pri čemu su mnoge crkve izgubile 20 posto svojih vernika.
Podaci ankete to potvrđuju. U aprilu 2020., neposredno nakon početka pandemije, došlo je do blagog porasta onih koji su se prijavili kao nevernici ili duhovno nesigurni, dok je došlo do blagog pada onih koji su se smatrali verskim ili privatno vernima.
Što se tiče toga da li sloboda savesti i vere jača ili ne, Kanađani su podeljeni. Otprilike jedna trećina ispitanika smatra da se sloboda pogoršava u zemlji, ali skoro isto toliko (28 posto) kaže da je zemlja ostala dosledna. Jedna četvrtina veruje da sloboda vere i savesti jača.
SERBIANNEWS/CANADA
