Specijalno za „Politiku” – Oslo – U trci za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir nalaze se i dva kandidata iz Srbije – Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo, i studentski pokret „Otpor”. Kako javljaju norveški mediji, kandidate iz Srbije za ovogodišnju najprestižniju nagradu u svetu predložio je norveški Institut za istraživanje mira (PRIO), privatna i nevladina organizacija, osnovana 1959. godine od strane grupe istraživača iz oblasti društvenih nauka.
Kako se navodi u obrazloženju Instituta za istraživanje mira, srpski Fond za humanitarno pravo, uspostavljen 1992. godine, i njen osnivač Nataša Kandić „godinama su otkrivali i dokumentovali kršenje ljudskih prava tokom ratnih sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu”. Takođe, Institut za istraživanje mira smatra da nedostatak pomirenja na Balkanu sprečava i onemogućava razvoj i preti miru i stabilnosti u celom regionu.
„Problemi na Balkanu daleko su nam bliži nego što se mi time bavimo. Uočavamo da rastu tenzije i konflikti u balkanskom regionu. Naročito su uočljivi problemi u vezi sa ekstremizmom i nacionalizmom na Balkanu. To je region na teritoriji Evrope na kom se pre 30 godina odigrao najstrašniji i najteži sukob posle Drugog svetskog rata. Taj konflikt može da se ponovi ukoliko nismo obazrivi i pažljivi”, izjavio je Henrik Urdal, direktor Instituta za istraživanje mira, obrazlažući kandidaturu Nataše Kandić.
Drugi nominovan je u Srbiji ranije bio poznat kao studentski pokret „Otpor”, koji je odigrao veliku ulogu u smeni Miloševićeve vlasti. Sada se taj pokret pojavljuje kao deo organizacije pod imenom KANVAS (Center for Applied Nonviolent Action and Strategies – Centar za primenjenu nenasilnu akciju i strategije), čija je baza u Beogradu. „Oni se bave sistematskim predavanjima i obukom aktivista u korišćenju nenasilnih metoda u borbi protiv režima, kratko je Henrik Urdal obrazložio kandidaturu „Otpora” za ovogodišnju mirovnu nagradu.
Nominacija kandidata za najugledniju svetsku nagradu zvanično je trajala do u ponoć 31. januara ove godine. Prema pravilima, Nobelov institut u Oslu ne objavljuje imena kandidata, a liste su poznate tek nakon 50 godina od trenutka nominacije. Međutim, predlagači (profesori, narodni poslanici, teolozi, sudije međunarodnih sudova u Hagu, članovi vlade, državnici, bivši laureati…) imaju pravo da javno objave i obrazlože imena svojih kandidata.
Pored dvoje kandidata iz Srbije, u ovogodišnjoj trci za Nobelovu nagradu za mir ponovo su se našla neka stara i zvučna imena sa svetske političke scene koja više godina pokušavaju da se okite slavnim priznanjem i znatnom svotom novca. Tu je već večiti kandidat, Greta Tunberg, mlada švedska aktivistkinja za borbu protiv klimatskih promena i globalnog zagrevanja. Ovo je njena četvrta uzastopna nominacija. U stopu je prate Džulijan Asanž, uzbunjivač i osnivač „Vikiliksa”, zatim Svetska zdravstvena organizacija, a šansa da osvoji mirovnu nagradu ponovo se ukazuje i najvećoj vojnoj alijansi – NATO-u. Pored velikog broja raznih mirovnih pokreta i organizacija, disidenata, novinara, političkih aktivista, boraca za ljudska prava, tu je i poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja.
Odluku o dodeli Nobelove nagrade za mir donosi početkom oktobra petočlani Nobelov komitet u Oslu, izabran od norveškog parlamenta. Prema tradiciji, nagrada se dodeljuje na svečanosti u gradskoj skupštini 10. decembra i sastoji se od diplome, osamnaestokaratne zlatne medalje s likom pronalazača i industrijalca Alfreda Nobela i novčanog iznosa koji varira između devet i deset miliona švedskih kruna.
