Srpski reprezentativac je u životnoj formi
Gol Vlahovića, gol Mitrovića, gol ili asistencija Tadića… Nema vikenda u evropskom fudbalu da neko od trojice srpskih ofanzivaca na postigne ili namesti gol.
A nekako sa manje pompe i ispod radara prolazi fantastična sezona koju igra Sergej Milinković Savić.
Sa osam golova i osam asistencija u 23 meča u Seriji A, Sergej je jedan od igrača sa najboljim učinkom u ligi. Tačnije, četvrti.
Ako golove i asistencije saberemo kao bodove, SMS ih do sada ima ukupno 16. Ispred njega su samo Dušan Vlahović sa 20 bodova (18 golova plus dve asistencije), Ćiro Imobile sa identičnim učinkom od 20 bodova (18+2) i Domeniko Berardi sa 19 bodova (10+9). Ako bismo im odbili golove iz penala, redosled bi bio sledeći: Imobile 17, Milinković Savić i Berardi po 16, Vlahović 15. Sergej ne izvodi penale i razlika je još manja…
Naravno, odmah u oči upada da su trojica pobrojanih napadači. Vlahović i Imobile klasične “devetke”, a Berardi polušpic ili krilo. Prvoj dvojici je osnovni posao da pune kolone sa postignutim golovima, Berardiju da daje i pakuje. Svi igraju blizu protivničkog gola i imaju neograničenu slobodu u svojim ekipama. Nezamenljivi su.
Vlahović je bio jedini pravi špic u Fiorentini na kojeg je igrala cela ekipa. Htela ili ne, drugu opciju nije imala. A i u Juventusu će najviše lopti da ide na njega. Slična priča je i sa Imobileom u Laciju koji nema alternativu. Berardi je u Sasuolu živa legenda kojoj je dozvoljeno sve u igri. A on to maksimalno koristi i igra fenomenalnu sezonu. Na pragu je da postane prvi igrač sa “dabl-dabl” učinkom u ligama petice u dosadašnjem delu sezone. Po jedna asistencija za “dabl-dabl” fali još samo Mbapeau (11+9) i Salahu (16+9),
Možda već narednog vikenda dobijemo prvog igrača u “ligama petice” sa dvocifrenim brojem golova i asistencija. A do kraja sezone treba očekivati u tom probranom društvu i Sergeja Milinković Savića. Najbliže tome je bio prošle sezone sa osam golova i devet asistencija, a sada je već u februaru na asistenciju od tog učinka.
Za razliku od gore pobrojanih iz Serije A, Sergej igra u ekipi objektivno jačeg kvaliteta, izjednačenije konkurencije, sa većim pritiskom i očekivanjima. Makar je tako bilo do Vlahovićevog nedavnog dolaska u Juve. I što je možda i ključno: Igra dalje od protivničkog gola nego trojica pomenutih. Pogotovo u ovoj sezoni otkako je došao čudni Mauricio Sari i promenio sistem igre.
Milinković Savić je kod prethodnog trenera Simonea Inzagija imao ulogu ofanzivnog veziste, ponekad “desetke” ili čak polušpica, dok je kod Sarija znatno povučeniji i igra mnogo bliže poziciji “osmice” nego “desetke”. Ispred njega su u formaciji Imobile, bočni igrači Pedro i Zakanji, pa i Luis Alberto koji je igrač jače ofanzivne orijentacije i ne voli baš defanzivne obaveze.
Delovalo je u jednom trenutku da će Srbin biti degradiran na petu napadačku opciju. Čak su italijanski mediji na početku sezone primetili da ima problema sa uklapanjem u Sarijeve zamisi i da je Lacio u opasnosti da izoluje najveće Sergejeve kvalitete poput ulaska iz drugog plana i između linija…
Ipak, ispostavlja se da je njegov najveći kvalitet ono što je gomila trenera govorila i ranije: Fudbalska inteligencija. Nije mu problem da promeni ulogu, sistem ili obaveze na terenu jer je univerzalan fudbaler sa gomilom jakih aduta.
Zbog korpulentne građe i atipične brzine i hitrine za to konstituciju, Sergeja su brzo po dolasku u Italiju počeli da porede sa Polom Pogbom koji je tada bio najatraktivniji mladi vezista u Evropi i ubrzo je postao najskuplji igrač u istoriji Premijer lige. Na priče o “Belom Pogbi” se kasnije nadovezao i Sergejev dugogodišnji agent Mateja Kežman.
“Poređenja su počela zbog fizičkih karakteristika. Zaista cenim Pogbu ali mislim da je Sergej drugačiji igrač i sa većim kvalitetima”, govorio je Kežman i izazvao priličnu lavinu negativnih komentara ovde jer se bez lažne skromnosti kao fudbaler bogatog iskustva usudio da nekog našeg igrača uporedi sa nekom od superzvezda svetskog fudbala.
Četiri godine kasnije bi retko koji klub na svetu izabrao Pogbu pre Milinković Savića. Francuz se praktično ugasio na Old Trafordu a uskoro će zagaziti u četvrtu deceniju i može se reću da je u Junajtedu proćerdao najbolje godine karijere.
Sa manjim oscilacijama, Milinković Savić je od tada još više napredovao i postao kompletan igrač kojeg bi skoro svaki veliki klub poželeo u svom dresu. A i dve godine je mlađi. Prošao je medijskog toplog zeca o transferu od 100.000.000 evra, naučio da ne može da utiče na ono što se piše i priča i maksimalno se fokusirao na teren. Pustio je druge da pričaju, a on je govorio na terenu. Čuvene priče o transferu od “sto miliona” ga nisu usporile već je samo postao bolji igrač. A realnost je da danas jeste jedan od najvrednijih fudbalera sveta i Italije.
Ako ćemo se voditi tim nezvaničnim pravilnikom o tržišnim vrednostima zvanom Transfermarkt, onda je Sergej najvredniji vezista i drugi najskuplji igrač Serije A. Po tome je skuplji od njega samo Lautaro Martinez čija vrednost se procenjuje na 80.000.000 evra, dok Sergej, Vlahović, Kjeza i Barela vrede po 70.000.000.
Vratićemo se na izjave pokojnog Kosanovića.
“Ne volim da pričam o ciframa, ali ako je neko postigao toliko golova u Italiji, ako su svi vezisti koji su otišli u Inter i Juventus plaćeni oko 50-60 miliona evra, ako je tu i njegov fizički potencijal i model veznog igrača koji kaže da ima snagu, skok i udarac – onda je sve jasno”, rekao je tada za Mondo jedan od najboljih fudbalskih poznavalca u Srbiji.
Iako Transfermarktovi algoritmi za procene vrednosti umeju da pogreše u odnosu na ono što se zaista dešava na fudbalsokj pijaci, kod Sergeja bi u ovom slučaju mogao da ubode u centar. Srpski reprezentativac će sledećeg leta ući u pretposlednju godinu ugovora. Što znači da će to biti ključni momenat za tradicionalno škrtog Lacijevog gazdu Klaudija Lotita da preseče kako ne bi došao u situaciju kao Fiorentina sa Vlahovićem da kasnije mora da proda za manje od onoga što igrač vredi. A s obzirom koliko Lotito voli svaki evro, teško da će dozvoliti sebi ovakav ples po ivici kao Roko Komiso sa Vlahovićem.
Sledećeg leta će biti „taj momenat“ za Sergeja. Ili produženje ugovora za novac na nivou top klase u Seriji A (trenutno je na 3.200.000 po sezoni neto) ili prodaja. Po ceni od 70.000.000 evra. Makar toliko…
Kako je mala verovatnoća da bi Lotito platiio i Maradoni oko 7.000.000 evra godišnje, deluje da kucnuo čas za taj toliko čekani transfer. A u niskom startu će čekati Juventus, Milan i Inter koji bi tu zbog Simonea Inzagija i Bepea Marote imao možda i najbolje šanse. Mada je možda vreme i za nekog kapitalca u Milanu i da Rosoneri dobiju najbolji tandem vezista u ligi. Mnogi vide Sandra Tonalija i Milinković Savića kao idealnu „kopiju“ na sredini terena.
„Zajedno bi bili savršeni. Sandro da gradi igru, Sergej da ulazi napred i postiže golove. Sećam se utakmice Breša – Lacio (1:2) u januaru 2020. Cele nedelje pre toga smo studirali Inzagijevu šemu kada Aćerbi iz odbrane dugom loptom gađa Sergeja koji se postavi kao toranj. Verujte mi, nema šanse da ga zaustavite. U 90. minutu nam je Imobile dao gol posle Sergejevog skoka u spuštene lopte u našem šesanetercu”, rekao je Brešin bivši trener Euđenio Korini.
Do leta ima još mnogo i Sergej do tada ima još posla na terenu. Čak i da Lotito napravi neku finansijsku egzibicju netipičnu za njega i ponudi mu ugovor u rangu Vlahovića, Ibrahimovića, Dibale i ostalih asova u ligi, možda neće biti dovoljno.
