Skoplje –U BiH se do sada ništa nije dešavalo bez spoljnog faktora, a koliko su kvalitetna ili nekvalitetna rešenja – vidi se po neredu u kojem živimo. Nadam se da će svi razumeti, i u BiH i izvan nje, da su održiva samo ona rešenja koja su rezultat dogovora domaćih aktera, a da je sve drugo samo eksperiment. Najmanje što očekujemo od političkog Sarajeva jeste da prestane s destruktivnim aktivnostima prema Republici Srpskoj. To bi bilo dobro za novi početak, kaže u razgovoru za „Politiku” Željka Cvijanović, predsednica Republike Srpske, koja je ovih dana boravila u zvaničnoj poseti Severnoj Makedoniji.
Dejtonski mirovni sporazum kao da je prekinuo samo oružane sukobe u BiH. Stiče se utisak da su tamo i danas prisutni različiti vidovi borbe. Istorijski gledano, područje BiH uvek je bilo značajno za pokretanje rešavanja političkih i teritorijalnih interesa velikih sila. Može li nepoštovanje Ustava BiH biti i povod da spoljni faktor preduzme određene korake?
Dejtonski mirovni sporazum jeste prekinuo oružane sukobe u BiH, ali je istovremeno definisao i ustavno-pravni poredak na koji su pristale sve strane i koji je osnova za funkcionisanje BiH. Razlog zbog kojeg je BiH danas nefunkcionalna zemlja ne leži u Dejtonskom ugovoru ili Ustavu koji je sadržan u njegovom 4. aneksu, već u gruboj i protivpravnoj reviziji tog sporazuma i centralizaciji onog što je Ustav predvideo da živi i funkcioniše kao decentralizovano. To je u velikoj meri narušilo poverenje između konstitutivnih naroda i stvorilo ambijent u kojem ono što imamo u praksi ne odgovara onome što je propisao Ustav. U suštini, ta centralizacija se najčešće odvijala kroz međunarodni intervencionizam, a u skladu s političkim željama samo jednog konstitutivnog naroda, na štetu ostala dva. Dešavala se neustavna transformacija dejtonske BiH, rušeći sve principe i unutrašnjeg i međunarodnog prava.
Danas imamo paradoksalnu situaciju da pojedine zemlje sankcionišu i za navodno rušenje ustavnog poretka optužuju one koji brane Ustav i pozivaju na dosledno poštovanje Dejtonskog sporazuma, a ohrabruju i podržavaju one koji taj sporazum razgrađuju. Uz to, vodi se i opsežna propagandna kampanja protiv Republike Srpske, gde se plasiraju laži o navodnom ratnom sukobu, o secesiji, rušenju „Dejtona” i slično.
Koji su koraci neophodni za prosperitet države i njenih građana? Na koji način se mogu unaprediti odnosi sa susedima, pre svega sa Srbijom?
Za ekonomski napredak potrebni su nam i politička stabilnost i daleko više međusobnog uvažavanja. Međutim, čini se da već odavno političko Sarajevo emituje maligni uticaj koji se loše odražava, kako na situaciju u BiH, tako i na odnose prema susednim zemljama. Tu se neprestano nastoji da se uspostavi dominacija jednih nad drugima u BiH, ali se i neprestano dele lekcije susednim zemljama, ili se prizivaju sankcije i kroz međunarodne kanale šire laži o drugima s kojima žive. Posebno je problematično nastojanje političkog Sarajeva da blokira strateške projekte koje zajedno realizuju Srbija i Republika Srpska, poput izgradnje hidroelektrane „Buk Bijela” i aerodroma u Trebinju. Sve su to loši signali i stanje je poprilično bolesno. Republika Srpska je uvek imala konstruktivan odnos prema svim projektima koji vode napretku, bilo da je reč o Federaciji BiH ili o zemljama okruženja, i nikada nam ne bi palo na pamet da bilo šta blokiramo.
Smatrate li da je Inicijativa „Otvoreni Balkan” perspektiva za balkanske države?
Smatram da je „Otvoreni Balkan” odlična perspektiva za celi region i sigurna sam bi korist od uklanjanja barijera imale kako naše privrede, tako i naši građani. Ako je cela Evropa profitirala od otvorenih granica, ukrupnjavanja tržišta i infrastrukturnog povezivanja, zašto ne bismo bili dovoljno pametni da to primenimo na našem prostoru. Mislim da je računica veoma jednostavna i da takva inicijativa širom otvara vrata intenzivnijoj saradnji, a samim tim i bržem razvoju naših ekonomija. U bliskoj budućnosti ne vidim šansu da se naš prostor nađe u članstvu EU, ali vidim u regionalnom ekonomskom povezivanju, jer bi nas sve zajedno to učinilo i jačim i sposobnijim da uđemo u EU kad do toga dođe ili ako do toga jednom dođe.
Kako ocenjujete politički polarizovane stavove predsednika i premijera Hrvatske?
Ne bih ulazila u unutrašnje odnose između različitih aktera na političkoj sceni Hrvatske, niti bilo gde drugde. Njih su birali njihovi građani i njima polažu račune, a ono što me jedino interesuje, bilo da je reč o neposrednom okruženju ili ostatku sveta, jeste to koliko razumeju suštinu problema u BiH i da li je ono što čine u korist ili na štetu naših napora da ovde konačno napravimo ambijent u kojem će se svi osećati politički komotno da bismo mogli da se posvetimo razvoju. I sve dok bilo ko izvan BiH zagovara poštovanje Dejtonskog sporazuma i punu ravnopravnost svih konstitutivnih naroda u BiH u skladu s Ustavom i smatra da se on može menjati samo voljom svih – tu nema ničeg spornog.
Kako ocenjujete posetu RSM?
Poseta je bila veoma uspešna, kako u pogledu dodatnog jačanja veza sa srpskom zajednicom, tako i u domenu unapređenja institucionalne i privredne saradnje sa Severnom Makedonijom. Imala sam priliku da razgovaram s predsednikom Stevom Pendarovskim, gradonačelnikom Kumanova, rukovodstvom Privredne komore, kao i s predstavnicima srpskog naroda i naših udruženja u ovoj zemlji. U obraćanju na Svetosavskoj akademiji izrazila sam uverenje da upravo naši ljudi mogu biti snažna kopča i most saradnje između Republike Srpske i Severne Makedonije, naših institucija, ali i privrednika, studenata, umetnika, sportista.
