Pristalice separatističkog zakona 21, dobile su upravo ono čemu su se nadali. Nakon premeštaja nastavnika 3. razreda zbog nošenja hidžaba, englesko-kanadski političari i komentatori su se obrušili jedni na druge kako bi najoštrijim mogućim rečima osudili zakon o sekularizmu u Kvebeku.
“Kukavički”, rekao je savezni ministar za odnose između krune i starosedilaca Marc Miller. “Velika sramota Kanade”, žalio je kolumnista. Zakon je “u suprotnosti sa univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima”, tvrdi kanadski ambasador pri UN-u, očito prekoračujući svoj mandat (osim ako Bob Rae ne smatra da je Kvebek strana zemlja).
Sva ova buka sada omogućava nacionalistima, da tvrde da je pokrajina ponovo podložna „ nasilju u Kvebeku“. Kao i uvek kada su pod “napadom”, Kvebečani će se okupiti iza svoje vlade. Zakon 21 će postati još više ukorenjen u identitetu ljudi iz Québéc-a. Pokušaj da se izmeni, na primer, nakon odluke Vrhovnog suda, biće nemoguć za bilo koju buduću vladu pokrajine.
Ovde ću ponoviti ono što sam rekao svaki put kada sam bio u prilici da to učinim: oštro se protivim zabrani verskih simbola za neke javne službenike, uključujući i nastavnike. Verujem da se ovim činom pokušava rešiti nepostojeći problem; hraniti antimuslimanske predrasude je diskriminatorno. Mislim da je premijer, čija je dužnost da štiti osnovna prava Kanađana, trebao ranije da pošalje predlog zakona 21 Vrhovnom sudu.
Međutim, kada se najuticajniji glasovi engleske Kanade počnu nadmetati ko će najoštrije osuditi odluke narodne skupštine Québeca, upadaju u zamku koju su postavili separatisti pokrajine. Pomažući kasnijim akterima da ojačaju svoj narativ, prema kojem ostatak Kanade (ROC) ne poštuje Québec. “Zakon 21 dovodi nas do frontalnog sudara sa kanadskim režimom. Ostaje da se vidi kako će Legaultova vlada reagovati”, napisao je Mathieu Bock-Côté, guru ovog pokreta. Separatisti se nadaju, naravno, da će Legault na kraju raspisati referendum o budućnosti Québec-a.
Znači li to da engleski Kanađani ne bi trebali kritikovati „Loi sur la laïcité?“ Naravno da ne. Ali to znači da reči treba pažljivo birati. Da oni koji nemaju posao u ovoj debati, kao na primer ambasador pri UN-u, zaćuti. I, što je još važnije, da političari i komentatori pokušaju da uspostave dijalog sa Kvebečanima svih političkih linija kako bi bolje razumeli kako je došlo do ovog zakona i šta bi ostali Kanađani trebali učiniti, ako ništa drugo, da pomognu onima u Québecu koji se bore protiv zakona.
Suprotno onome što se prečesto govori, velika većina stanovnika Kvebeka nisu rasisti niti imaju predrasude. Oni su u prošlosti dokazali da mogu biti izuzetno velikodušni prema manjinama i prema ljudima koji dolaze iz stranih zemalja. Sve što stanovnici Québec-a traže je, da budu poštovani u svom identitetu i njihovom kolektivnom izboru. Možete se složiti ili ne sa ovim izborima, ali pre nego što ih proglasimo „kukavičkim“ ili „sramnim“, treba razmisliti o poreklu politike o kojoj je reč. U ovom konkretnom slučaju, otkrili bi da su jedinstveni, dugi i komplikovani odnosi Québeca sa Katoličkom crkvom, plus snažna posvećenost stanovnika Kvebeka rodnoj ravnopravnosti, neizbežni su delovi jednačine. Ovo možda nije dovoljno opravdanje; ali to su koherentna objašnjenja.
Predlog zakona 21 biće izmenjen kada većina stanovnika Kvebeka tako odluči, a ne zato što neki stručnjaci vrište sa ogorčenjem. Ako ikada Vrhovni sud proglasi taj čin neustavnim, bes i frustracija u Québec-u dostići će nivoe poslednji put viđene kada je sporazum Meech-Lakea propao. U to vreme podrška razdvajanju porasla je na preko 60 %. Srećom, pokrajinom je upravljao izuzetno vešt federalistički premijer (Robert Bourassa).
Legault je takođe vrhunski vođa. Ali on je separatista.
Kako bivša premijerka Jean Charest voli da kaže: “Već smo već igrali u ovom filmu.” Stav engleske Kanade o moralnoj superiornosti podseća nas na druge trenutke u našem zajedničkom postojanju u kojima je dubok nesporazum, u kombinaciji s nedostatkom dijaloga i preteranim jezikom, prerastao u krizu koja je ugrozila postojanje Kanade. Ko želi to ponovo proživeti?
U raspravi o zakonu 21, svi treba da se prisetimo “sunčanih puteva” Wilfrida Lauriera. Engleska Kanada može duvati i besniti, ali to neće uveriti stanovnike Kvebeka da se oslobode. Jedini izlaz je uključiti se u dijalog s poštovanjem i nadati se da će Québec vremenom doći do zaključka da je šteta od zakona veća od koristi. Dijalog, umerenost, kompromis, tako je izgrađena naša država. Uveren sam da će tako nastaviti rasti, mirno i prosperitetno.
SERBIANNEWS/CANADA
