Osobe koje pate od alergija nekoliko puta tokom godine imaju velike probleme sa alergenima koji se nalaze u vazduhu. Iako se često alergija poistovećuje sa polenom i ambrozijom, alergeni su znatno složeniji, jer samo deo problema dolazi sa polenom, a neki sa prašinom, grinjem i kućnim ljubimcima.
Stručnjaci za alergije često naglašavaju da problemi sa disanjem mogu da nastaju zbog spoljašnjih i unutrašnjih alergena. Kada je reč o spoljašnjim alergenima, najpoznatiji su svakako polen i ambrozija.
Oni se pojavljuju od jula i traju sve do oktobra, a kod osoba koji su osetljivi dovode do suzenja očiju, svraba, kašalj i crvenilo po telu.
Pored spoljnih, postoje i unutrašnji alergeni gde spadaju prašina, dlaka kućnih ljubimaca, grinje i buđ. Kada je reč o prašini, njen najveći izvor jeste zagađenost vazduha, ali i kuvanje u prostoriji i tekstil. Posteljina, zavese, tepisi, nameštaj, plišane igračke odlično generišu prašinu. Naravno, svima je poznato da je najbolji način redovno čistiti prostorije kako bi se otklonila prašina, te kako bi se sprečili glavni problemi sa posledicama ovog alergena – u pitanju je kijanje i crvenilo na telu.
Iako ih mnogo volimo, ali i kućni ljubimci mogu da nam budu problem ukoliko patimo od alergija. Problem sa njima jeste što ljubimci poseduju dlaku, perje i krzno, pa kada se oslobađaju njihovi proteini, dešava se da se zalepe za tepih i nameštaj. Tada potencijalno dolazi do alergija kod ljudi, a ukoliko se to pomeša sa prašinom, posledice mogu biti još i gore. Što se tiče simpoma kako prepoznati alergije, jedan od simptomatičnijih jeste kijanje kada ste u neposrednom kontaktu sa životinjama, crvenilo po koži, “krvave” oči, a u eksremnijim situacijama problem može da bude otežano disanje.
Jedno od vodećih alergija, koje spada u unutrašnje alergene jesu grinje. Najpre, intenzitet i učestalost ove alergije značajnije je od drugih, a posledice mogu biti dramatične – od dermatitisa, pa do astme. Grinje se najviše pojavljuju u krevetima i organima, kao i jastuku i posteljini na kojima spavamo. Preventivni način na koji možemo da kontrolišemo grinje jeste da redovno čistimo i provetravamo naš stan. Kada je reč o posledicama, pored astme koja može imati dugoročne efekte, kratkoročne su identične kao I kod drugih alergena – kijavica i svrab.
Ukoliko često boravite u vlažnim prostorijama, koje su i mračne, a imate plodno tle za alergiju, moguće je da ćete imati problema i sa buđi. Postoje osobe koje dobijaju alergijju na buđ ukoliko se nalaze u ostavama, podrumima ili nekim kupatilima. Ponekad, buđ može da se nađe na nameštaju, knjigama i tekstilu. Neki od karakterističnih simptoma alergije na buđ su kijanje, suva koža, suzne oči, kašalj, curenje I zapušen nos. Pojedinci imaju reakcije na buđ tokom cele godine, ali poneki mogu imati samo u određenom periodu ili samo kada se nalaze u zatvorenom ili otvorenom prostoru gde ima velika koncentracije buđi.
