Globalna nestašica čipova, do sada neviđenih razmera, zavladala i postala očigledna pre otprilike godinu dana. Posledice su sveobuhvatne jer su pokidani lanci snabdevanja. Ilustrativan primer je autoindustrija gde prosečan nov automobil sadrži i po nekoliko hiljada čipova, a nedostatak samo jednog povlači potpunu blokadu isporuke. Krajnji potrošači trpe višestruko. Raznovrsnost ponude elektronskih uređaja svih vrsta je smanjena, vremena isporuke povećane, baš kao i cene, priča u razgovoru za Nova.rs dr Vladimir Milovanović, profesor na katedri za elektroniku Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu.
„Manjak pojedinih tipova integrisanih kola, odnosno čipova, postao je primetan još sredinom prošle godine kada su se vremena čekanja uobičajenih porudžbina poluprovodničkih komponenata uvišestručila, dok je globalna nestašica, do sada neviđenih razmera, zavladala i postala očigledna pre otprilike godinu dana“, kaže Milovanović za Nova.rs.
On ističe da je neposredni i glavni, ali ne i jedini uzrok nestašice – pandemija.
„Tokom pandemije je, zbog takozvanog zaključavanja, došlo do smanjenja obima proizvodnje čipova, te pražnjenja ionako relativno malih zaliha u skladištima, a ujedno i do povećanja potražnje za elektronskim uređajima usled rada od kuće, ali i kućne zabave. Neuravnoteženost ponude i potržanje dovela je do trenutnog stanja“, ukazuje Milovanović.
Od ostalih značajnijih činilaca se, kako ističe,pre svega, izdvaja američko-kineski trgovinski rat koji plamti baš u sferi poluprovodničke industrije, ali i nezabeležene suše na Tajvanu, najvećem svetskom proizvođaču čipova, jer sam proizvodni proces zahteva sterilne uslove i značajne količine čiste vode.
„Posledice po industriju su, kaže – sveobuhvatne, jer su pokidani lanci snabdevanja.
Nestašica elektroinženjera još veća
„Ilustrativan primer može biti autoindustrija gde prosečan nov automobil sadrži i po nekoliko hiljada čipova. Nedostatak samo jednog od njih povlači sa sobom potpunu blokadu isporuke. Manji dobavljači se dovijaju na razne načine, pokušavajući da određene komponente kojih trenutno nema, zamene što sličnijim koje su dostupne, međutim, obično ovakva zamena nije pravolinijska već je praćena dodatnim inženjerskim poslom da se celokupan sistem, tj. uređaj preradi i prilagodi, a nestašica elektroinženjera u svetu je verovatno i veća od same nestašice čipova, ali se o njoj manje govori“, ukazuje on.
Trpe – krajnji potrošači, i to – višestruko.
„Naime, raznovrsnost ponude elektronskih uređaja svih vrsta je smanjena, vremena isporuke (recimo novih automobila) povećane, baš kao i cene. Zapravo, poskupelo je skoro sve i nema naznaka da će do skorijeg pojeftinjenja doći, pre da će se trenutna inflacija nastaviti i u periodu pred nama. Najpogođeniji su složeni sistemi koji sadrže veliki broj čipova različitih proizvođača i čija je proizvodnja masovna, a najbolji primer je već pomenuti automobilski sektor“, ističe Vladimir Milovanović.
Oporavak tržišta
Kada je reč o oporavku tržišta, ne postoji, kaže, brzo ni lako rešenje.
„Trenutna situacija će potrajati bar i tokom naredne godine, ako ne i duže. Postepeni oporavak, makar u određenim segmentima tržišta se već nazire, dok će za potpunu stabilizaciju biti potrebno pokrenuti nove proizvodne pogone, odnosno fabrike čipova čije se cene izražavaju u milijardama dolara, a izgradnja traje godinama“, zaključuje Vladimir Milovanović.
