U proteklih nekoliko godina za volanima kamiona koji krstare Kanadom i Amerikom sve češće se sreću ljudi sa naših prostora. Veliki broj Srba koji se odluči na ovu avanturu, priznaje da je razlog dobra zarada i želja za drugačijim načinom života i iskustvom, ipak, ni u ovom poslu nije sve tako idealno.
Kragujevčanin Miloš Rašić (28) pre tri godine je napustio Srbiju i otišao u Kanadu, gde se zaposlio kao vozač kamiona. Prvobitni plan bio mu je da zaradi novac i vrati se kući, ali to se nije desilo.
Iako radi naporan posao i za volanom je više od 10 sati dnevno, kaže da se navikao na život u inostranstvu i nije siguran da li će se uopšte vraćati u našu zemlju, piše “Mondo“.
Za ovaj portal Miloš je otkrio koliko novca može da zaradi u Kanadi, koliko mu je naporan posao koji obavlja, ali i istakao prednosti u odnosu na Srbiju i ispričao čime baš i nije zadovoljan.
Koracima starijeg brata
Prema njegovim rečima, na ovaj korak odlučio se zato što je znao kako stvari u Kanadi funkcionišu, dok u Srbiji nije mogao sebi da omogući veću zaradu.
– Radio sam posao sa špedicijom u Srbiji, ali novac koji sam zarađivao nije bio dovoljan da mogu sebi da kupim automobil ili stan. Zbog toga sam odlučio da idem iz Srbije i prva opcija mi je bila Kanada, pošto imam starijeg brata koji godinama živi i radi u Vankuveru. Moj plan je bio da za godinu dana zaradim što više i da se vratim u Srbiju, zatim ako je potrebno, produžim još godinu dana – kaže Miloš.
Posao nije toliko loš kao što mnogi misle, mada naravno, ume da bude naporan, objašnjava Rašić.
– Mnogo mi je pomoglo to što imam brata koji me je u sve uputio i što sam brzo dobio radnu vizu na dve godine. U odnosu na isti posao u Srbiji, odmah vidite da tamo više cene vozače i da se dogovori poštuju. Naravno, od vas isto očekuju i nema zabušavanja. U to vreme, početna plata za vozača kamiona bila je nešto manja od 3.000 evra, dok je sada oko 4.000 evra – kaže Kragujevčanin.
“Radi se od 10 do 12 sati”
Kako kaže, zaposlen je u kompaniji koja se bavi distribucijom prevoza, selidbama i prevozom različitih vrsta tereta.Mnogo vremena se provodi u kamionu i prelazi se i do 30.000 kilometara mesečno.
– Vozači uglavnom rade od 10 do 12 sati, pa odmaraju tri do četiri dana. Zarađujem 5.500 evra mesečno. Iskusniji vozači, koji imaju bar pet godina prethodnog iskustva u poslu, posle par godina mogu da zarade i 8.000 evra. Prednost je i plaćeno penziono i zdravstveno. Najbolja stvar je što ima mnogo opcija, firmi i sve možeš da se dogovoriš sa gazdom – kaže Miloš Rašić.
U početku je bilo teško navići se da ti se ceo život svodi na posao. Najnezgodnija je ta dosada dok vozite i dok čekate da prođe vreme, tvrdi on.
– Život u Kanadi uglavnom se svodi na posao i upoznavanje velikog broja ljudi različitih nacionalnosti. Iz bivše Jugoslavije nas naravno ima koliko hoćeš. U kamionu, najbolje je opremiti se muzikom, filmovima i svime što može da vas drži budnim. Ja volim da putujem i upoznajem nove predele, Kanada je zaista prelepa. Nekoliko puta mi se desilo da naletim na krda divljih životinja. Kako bi se bolje snašli u poslu, preporučujem svima da se povežu na grupe i aplikacije koje pomažu vozačima kamiona da se snađu, da dobiju pomoć na putu ili da vide gde su pogodna stajališta – kaže Rašić.
“Video sam užasne saobraćajne nesreće”
Naravno, veliki je broj situacija koje potencijalno umeju da budu naporne i stresne, ali vremenom svaki vozač nauči kako sa time da izađe na kraj.
– Ima i situacija koje su zaista neprijatne, na primer, kada se satima zaglavite na putu zbog neke vremenske nepogode ili saobraćajke, kada vam se pokvari ili zaledi kamion, pa čekate pomoć. Užasne saobraćajne nesreće sam video na putevima, od požara do spasavanja ljudi koji su jedva živi. Čovek mora da ogugla na to i da nauči da se ne potresa i ne nervira oko stvari na koje ne može da utiče – objašnjava ovaj Kragujevčanin.
Ono što mnogi zaboravljaju jeste da vozači kamiona moraju mnogo da vode računa o zdravlju, koliko god to delovalo nemoguće u uslovima stalnog putovanja.
– Kamiondžije važe za gojazne ljude koji mnogo sede i nezdravo se hrane. Ja sam dobio skoro deset kilograma otkako sam došao, ali sam rešio da moram da se krećem i da jedem normalnu hranu kada god je to moguće. Iako sam spreman na svakakvu žrtvu zbog posla da bih postigao cilj, trudim se da sačuvam fizičku kodiciju i zdravlje koliko mogu – kaže on.
Nada se venčanju sa Srpkinjom
Iako je planirao da se već nakon godinu dana vrati u Srbiju, prolazi već treća godina kako je u Kanadi i kako kaže, ne zna za šta da se odluči.
– Jedva sam čekao da dođem kući u Srbiju i sanjao sam društvo, drugare, izlaske. Ali kada sam zadnji put otišao u Srbiju na 10 dana, shvatio sam da sam se udaljio od svega, da sam se promenio i jedva sam čekao da se vratim poslu. Zaradio sam novac, ali sve mislim da bi trebalo još. Brine me samo što mi se ovde devojke ne sviđaju i mislim da se nikada neću oženiti, jer mi ne odgovara mentalitet. Devojke nisu ženstvene, porodične i tradicionalne, kao naše devojke. Nadam se da ću na kraju ovde da nađem neku Srpkinju – kaže Miloš Rašić za “Mondo”.
Врло добар опис живота у Канади. Треба знати како коју вредност ценити и чему се приклонити. Свуда пођи својој кући дођи, бар у мислима.