Mesecima se u berlinskim diplomatskim krugovima govorkalo da bi čovek od Trampovog ogromnog poverenja mogao da bude poslat da posreduje u pregovorima o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Dileme oko toga su nestale kasno sinoć, kada je iz Bele kuće saopšteno da će predsednik Donald Tramp imenovati aktuelnog američkog ambasadora u Berlinu Ričarda Grenela da uporedo sa funkcijom u Nemačkoj bude “specijalni predsednikov izaslanik za mirovne pregovore Srbije i Kosova”.
Za pojedine posmatrače u Briselu ovo je pak svojevrsni obrt, budući da su mnogi pomislili da je, nedavnim izborom Metjua Palmera za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, Vašington zapravo izabrao svog čoveka koji će pokušati da odmrzne već duže vreme zamrznuti dijalog Beograda i Prištine i pogura ka sporazumu dve strane.Budući da Palmer važi za diplomatski kadar blizak američkoj Demokratskoj stranci, mnogi su zaključili da će sve ići u pravcu toga kako da se Beograd natera da prizna nezavisnost Kosova.
Grenelovo izgledno imenovanje, međutim, ukazuje da je Tramp ipak zainteresovan da ima sebi bliskog čoveka koji će se baviti pregovorima Beograda i Prištine.
Grenel važi za osobu koju Tramp izuzetno ceni, između ostalog, i zbog sličnog “buldožerskog” političkog stila.
Koliko je Grenel blizak Trampu možda najbolje svedoči to da je u medijskim spekulacijama svojevremeno slovio za najizglednijeg kandidata za američkog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama, što je pozicija na nivou člana predsednikovog kabineta, a otkad je Ričard Bolton smenjen, Grenel je važio za jednog od pet kandidata za novog savetnika za nacionalnu bezbednost.
U vreme predsednika Džordža Buša Mlađeg, Grenel je osam godina bio portparol američke misije pri UN da bi dolaskom demokrata i Bila Klintona na vlast osnovao konsultantsku kompaniju za međunarodne strateške komunikacije i uporedno bio stalni komentator TV stanice Foks njuz.
Među prvima je podržao Trampa da se uopšte izbori da bude predsednički kandidat republikanaca, što mu je, smatra se, osiguralo vrlo bliske veze sa Trampom i mogućnost da bude na direktnoj vezi s njim.Sredinom septembra, Grenel je bio u Vašingtonu i sastao se sa Trampom, kada je očigledno dogovoreno imenovanje za izaslanika za pregovore Beograda i Prištine. Istini za volju, Grenel se već nezvanično upleo u ovu problematiku i znatno pre toga.
Služba u Berlinu
Šta je moguće od Grenela očekivati i zašto ga mnogi u Nemačkoj zovu “Mali Tramp”, možda najbolje svedoči njegovo službovanje u Berlinu proteklih godinu i po dana.
On ne samo što svim sredstvima nastoji da natera Nemce da vode politiku u skladu sa američkim interesima već ih bez previše ustezanja javno pritiska i kritikuje.Njegovo ponašanje je razuverilo sve koji misle da se samo na Balkanu može čuti da američki ambasador određuje da li je zemlja u kojoj službuje “na pravoj strani istorije”, raspravlja o tome kuda će ići novac poreskih obveznika, javno kritikuje ministre ili im čak preti sankcijama ukoliko donesu neku odluku.
Odmah pošto je predao akreditive nemačkom predsedniku Frank-Valteru Štajnmajeru, Grenel je u Trampovom stilu na Tviteru saopštio da će američke sankcije ciljati ključne sektore privrede Irana te da “nemačke kompanije koje posluju u Iranu treba momentalno da spuste nivo svojih operacija”.Uzalud mu je na Tviteru veteran nemačke diplomatije Volfgang Išinger poručio: “Ako želite da izbegnete nevolje, objašnjavajte politiku svoje zemlje i lobirajte kod zemlje domaćina, ali nikada joj nemojte reći šta da radi. Nemci vole da slušaju, ali ne prihvataju instrukcije.”Uzalud je ljutito reagovao i šef nemačke diplomatije Hajko Mas. Grenel se nije zaustavio niti ublažio retoriku. Naprotiv.
Pritisci na Berlin
Usledila su oštra ubeđivanja da Nemačka, Francuska i Velika Britanija slede SAD i izađu iz iranskog nuklearnog sporazuma i uvedu sankcije Iranu.
Potom su usledile pretnje trgovinskim ratom zbog prevelikog nemačkog suficita u trgovini sa SAD, pritisci da Nemačka poveća budžet za vojsku, pa da u svom vazdušnom prostoru zabrani letove iranskoj avio-kompaniji “Mahan er”, da odustane od projekta izgradnje gasovoda “Severni tok 2” od Rusije do Nemačke, zatim kritike nemačke politike prema izbeglicama…
“Mali Tramp” nije stao sa američkom šok-terapijom za Nemce, ali i celu EU. Naprotiv. Udario ih je tamo gde ih najviše boli.U intervjuu za američki desničarski portal Brajtbart, nagovestio je da namerava da se umeša u evropsku politiku kako bi “osnažio konzevrativce širom Evrope”.Budući da, kada je Nemačka u pitanju, tu očigledno nije mislio na vladajuće demohrišćane, već na desničarsko-populističku Alternativu za Nemačku (AfD), što je upalilo crvenu lampicu u Berlinu. Ne samo zbog mogućeg uticaja na nacionalnom nivou, već zbog strahovanja da bi Grenel mogao da podupre ujedinjavanje krajnje desničarskih i anti-EU snaga na nivou cele EU.
Kako je Berlin reagovao na pritiske Grenela
Premda su neki njegovi potezi bili direktno kršenje člana 41 Bečke konvencije, koji kaže da diplomate “imaju obavezu da se ne mešanju u unutrašnje poslove” zemlje domaćina, Berlin se nije usudio da protera nepoželjnog izaslanika.
Prvo su nastojali da se sa njim češće sastaju kako bi uspeli da mu objasne nemačku politiku.
Ali, kada su shvatili da on radije ide na događaje u organizaciji AfD-a ili na javne sastanke sa ličnostima i predstavnicima organizacija, koje važe za islamofobne ili anti-Merkel i anti-EU nastrojene, nemački zvaničnici su odustali.
Štaviše, nastoje da ga “politički izoluju” u Berlinu.Međutim, bes nemačkih političara, a naročito parlamentaraca je proključao kada su pre nekoliko meseci u istraživanju dopisnika Volstrit džornala iz Berlina otkriveni detalji kako Grenel pritiska vladu Angele Merkel da odustane od izgradnje “Severnog toka 2”, poput toga da je pisao nemačkim kompanijama koje učestvuju u projektu, preteći im američkim sankcijama ako ne odustanu od gasovoda.
Istovremeno je objavljeno da je u pismu nemačkom ministru ekonomije Peteru Altmajeru praktično pretio da će, ukoliko Nemačka prihvati da tehnologija kineskog koncerna “Huavej” bude korišćena u širenju nemačke brze 5-G mobilne mreže, američke obaveštajne službe smanjiti ili čak prekinuti razmenu obaveštajnih i ostalih podataka sa nemačkim kolegama.
Nemački budžet za odbranu na udaru
Nije bio ni završen talas kritika nemačkih političara, komentatora i novinara, a usledio je novi Grenelov udar.Ovog puta zbog tek objavljenog predloga nemačkog budžeta za period od 2020. do 2032, u kojem se vidi da će Nemačka i dalje biti daleko od toga da na odbranu troši najmanje dva odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), koliko je NATO odredio kao željeni cilj njenih članica.
Prema planu, nemačka izdvajanja za odbranu svake godine rastu u milijardama evra, ali u procentima BDP-a raste vrlo sporo od prošlogodišnjih 1,25 odsto BDP-a do nivoa od 1,37 odsto u 2020, da bi 2023. ponovo pao na tek 1,25 odsto.
Grenel je ovo kritikovao rečima da to što “nemačka vlada čak razmatra smanjenje svog ionako neprihvatljivog doprinosa vojnoj spremnosti predstavlja uznemirujući signal Nemačke za preostalih 28 saveznika u NATO-u”.Ovaj istup doveo je do toga da je potpredsednik opozicionih nemačkih liberala (FDP) Volfgang Kubicki tražio od nemačkog šefa diplomatije da “odmah proglasi Ričarda Grenela personom non grata”.Kubicki je istakao da “ko god da se, kao američki diplomata, ponaša kao da je visoki komesar okupacione sile, mora da nauči da postoje granice naše tolerancije”.
Prema njegovim rečima, on ovim ne želi da brani ovaj budžetski plan, ali “ne možemo više da tolerišemo da se američki ambasador iznova i iznova meša u politička pitanja suverene države”.Iz Socijaldemokratske partije (SPD), iz čijih redova je šef diplomatije ali i ministar finansija koji je pisao predlog budžeta, nisu govorili o proterivanju, ali su podjednako žustro odgovorili.Šef poslaničke grupe SPD-a u Bundestagu, Karsten Šnajder, istakao je da je Grenel “jedan potpuni diplomatski promašaj” te da ambasador “već dugo neguje ton i stil koji je neprihvatljiv između bliskih saveznika”. Kako kaže, “sve to podseća na ponašanje jednog nasilnika”, a ponovljene “grube provokacije” naštetile su transatlantskim odnosima.
Efekti Grenelovog pritiska
Premda su postupci “malog Trampa” bez svake sumnje povećali antiameričke stavove među Nemcima, kada se saberu učinci ovog ambasadora ispostavlja se da njegovi pritisci i mešanje u unutrašnje poslove nisu tako nedelotvorni.Pod njegovim pritiskom, Nemačka je pristala da na severu zemlje gradi najmanje dva terminala za pretakanje LNG-a. Iako ne odustaje od “Severnog toka 2”, ona je time prvi put pristala da uvozi znatno skuplji tečni gas napravljen procedurom frekinga, kojim Amerikanci žele da bude zamenjen ruski gas kojim se “napaja” Evropa.
Možda nije promenio nemačku politiku prema iranskom nuklearnom sporazumu, ali su njegovi pritisci uticali da veliki nemački koncerni, kao što su “Folksvagen”, “Dajmler”, “Simens” i “Alijanc”, odustanu od ambicioznijih investicija u Iranu iako su se tamo tek vratili posle dve decenije pauze.
