Ljudi koji ne žive u njegovoj zajednici, prikazuju ovu ruralnu zajednicu u Manitobi kao podeljenu oko vakcinisanja protiv COVID-19, ali Willie Penner to ne vidi tako.
Unutar kompanije koju vodi, Penner, koji nije vakcinisan, ne primećuje nikakav nesklad.
Niko u njegovom domaćinstvu i bližoj i široj porodici nije vakcinisan. Ni njegova žena koja radi u zdravstvu, ni njegova braća i sestre koji žive blizu i daleko. Njegovi rođaci i njegov dobar prijatelj nemaju interesovanja za vakcinu. Njegova crkva kaže da je izbor na njemu.
U ruralnoj opštini Stanley, 100 kilometara južno od Winnipega, Penner živi sa nevakcinisanima. ” Osoba od koje stalno osećam pritisak je dr Roussin u Winnipegu”, rekao je, imenujući Brenta Roussina, glavnog službenika za javno zdravstvo Manitobe i osobu koja je na mnogo načina javno lice reakcije provincije na pandemiju.
” Samo tu osećate pritisak. On želi da se ljudi vakcinišu, a svi imaju pravo da to ne učine.”
Pennerova ruralna opština je pretežno konzervativna, bela, hrišćanska zajednica u kojoj je nemački drugi jezik, a neke potpuno vakcinisane osobe tretirane kao slučajnost, s obzirom na tvrdoglavo nisku stopu vakcinacije u Stanley-u.
Prema podacima pokrajine, samo je 24 % ljudi koji ispunjavaju uslove do utorka je primilo prvu dozu.
U stvari, procenat vakcinisanih u Stanley-u je najniži od svih zdravstvenih okruga u Manitobi i druga je najniža stopa vakcinacije prijavljena u bilo kojoj kanadskoj provinciji. CBC je otkrio da je samo jedna provincija prijavila nižu stopu vakcinisanja, a to je High Level, AB, koja je do utorka imala stopu od 20,7 % za prvu dozu.
Ova stvarnost uznemiruje službenike javnog zdravstva koji su upozorili da će četvrti talas pandemije izazvati nevakcinisani.
Južna zdravstvena regija Manitobe, koja obuhvata i Stanley, činila je otprilike polovinu novih slučajeva u provinciji COVID-19 poslednjih sedmica, ali u njoj živi samo oko 15% stanovništva.
Objašnjenje zbog ove niske stope vakcinacije ne može se pripisati samo jednom uzroku, kažu stanovnici i istoričari.
Svaki pristup zaslužuje nijansirano, slojevito razumevanje, koje delimično proizlazi iz generacija konzervativnih hrišćana koji smatraju da ih je vlast u više navrata izigrala tokom istorije, kaže Hans Werner, penzionisani profesor sa menononajtskih studija Univerziteta u Winnipegu .
Farmerska domaćinstva naseljavaju ovu zemlju, kuće su ponekad odvojene kilometrima. Mnoge druge zajednice nalaze se u malim selima, nemačkog porekla, poput Reinfelda, Schanzenfelda i Chortitza, koja su ovde preživjela čitav jedan vek.
Istorijski poznat kao zapadni rezervat, područje je oblikovano imigracijom. Odbijajući ponudu Rusije da radi u šumama umesto obavezne vojne službe, hiljade ruskih menonajta naselilo se u jugoistočnim područjima Manitobe 1870 -ih. Zauzeli su obradivo zemljište pre nego što su krenuli dalje prema zapadu, uključujući delove Stanley-a, gde su ti obučeni poljoprivrednici gradili farme i život.
Oni su namamljeni u Manitobu uz obećanje, da neće imati vojnu službu i da će imati kontrolu nad vlastitim obrazovnim sistemom, između ostalih mera, rekao je Conrad Stoesz, arhivar u arhivi menonajtske baštine u Winnipegu.
“Vremenom su neke od tih stvari erodirane, često pokrajinskim zakonima.”
Tinjajuće nepoverenje u vladu proključalo je pre otprilike 100 godina, kada je Manitoba počela prisiljavati menonajtske zajednice da šalju svoju decu u javne škole. Dok su se neki menonajti asimilovali, pod zahtevima pokrajinskih donosilaca odluka, drugi, posebno u zapadnim rezervatima, za koje je Werner rekao da su otporniji na modernističke trendove, pobegli su u zemlje poput Meksika i Paragvaja.
Usledili su drugi talasi migracija, uključujući Menonajte koji su bežali iz Rusije 1920 -ih godina, a decenijama kasnije je bio priliv imigranata iz Nemačke i povratak nekih porodica koje su otišle u Meksiko.
“To je zanimljiva mešavina ljudi iz različitih priča o migracijama, ali svi oni dele zajedničko sećanje o tome da ih vlade u Kanadi, Ukrajini ili u Sovjetskom Savezu nisu uvek pravedno tretirale”, rekao je Stoesz .
U nekim krugovima to nepoverenje se zadržano do danas, rekao je, i doprinosi velikom oklevanju u vakcinaciji.
“Gurajući ih” da se vakcinišu, “mislim da će se oni samo sve više opirati”, rekao je Stoesz.
Snažan osećaj zajednice održao je ova mala sela u životu, kroz periode opadanja i podmlađivanja, rekao je Stoesz, za razliku od nekih drugih menonajtskih zajednica u istočnom rezervatu koje su odavno nestale.
Stanley je blizu grada Winklera, gde je podela oko vakcina rasprostranjena, jer je obaveznost nošenja maski i vakcinisanja dovelo, do okupljanja, neprijateljstva prema šefu policije, za koga je napisano da je on “trgovac drogom i karijerni kriminalac. ”
Candace Grenier živi u usamljenom delu Stanley-a, na vrhu brda, zaštićenom drvećem, ali se ne oseća odvojeno od svih ostalih.
Umesto toga, ona govori o solidarnosti. Bez obzira na sve, neće dobiti vakcinu protiv COVID-19 i zna da nije sama u svojoj opštini.
“Ako znate da niste jedini, ne bojite se toliko.”
U početku je bila nervozna izraziti svoj otpor protiv vakcine na Facebooku. Bila je zabrinuta zbog uticaja koji bi to imalo na Pure Anada, njenu kozmetičku kompaniju. Grenier je rekla da se čula sa mnogim kupcima koji kažu da više nikada neće kupiti njene proizvode.
“Ali istina je da je naš posao samo rastao”, rekla je. “To je verovatno odraz stava ljudi u Stanley-ja, Winkleru i Mordenu, da sada imamo još veću podršku.”
Razgovori u opštini pokazuju da su razlozi oko oklevanja sa vakcinama različiti, od vere, do nepovjerenja u nauku i prevladavajućeg verovanja u autonomiju, da osoba donosi vlastite zdravstvene odluke.
Premijer Kelvin Goertzen podstiče žitelje Manitobe da dopru do ljudi koji se kolebaju oko vakcina. Rekao je da ne bi trebali koristiti jezik sile, kako bi istakli svoju stvar.
Zdravstveni okrug Stanley prijavio je 138 slučajeva COVID-19 i tri smrtna slučaja tokom pandemije, iako je Roussin, glavni lekar u pokrajini, rekao je i da južna Manitoba, ima nižu stopu testiranja po glavi stanovnika od ostalih područja provincije.
Uprkos zapletenoj mreži objašnjenja, čini se da su mnogi ljudi u Stanley-u ujedinjeni. Vakcinisani ili ne, ljudi sa kojima je CBC razgovarala kažu da su protiv podele koju je vlada posejala, ograničavajući pristup određenim mestima, poput restorana, samo vakcinisanim.
Barb i Jake Penner ostaju neutralni u raspravi o vakcini.
“Pritisak nikad nije uspeo “, rekao je Jake Penner.” Ne verujem u to, da se na nekoga vrši pritisak kako bi uradio nešto. To tako ne funkcioniše. ”
Manitoba je pokušala povećati stopu vakcinacije, ograničavajući mesta na koja mogu otići, ali čini se da je taj uticaj na Stanley zanemarljiv. Od objavljivanja programa krajem avgusta, stopa vakcinacije porasla je za samo 1,8 %, pokazuju podaci javnog zdravstva.
75 % odraslih i dalje ostaje nevakcinisano. Grenier je jedna od njih, poslovna žena s toplim osmehom, koja je rekla da pokušava učiniti dobro za svoje petoro dece.
“Uživam u jednostavnim stvarima”, rekla je.
“Imam decu. Imam lepo dvorište. Mogu zapaliti vatru i ispeći roštilj, a to su stvari u kojima zaista uživam u životu.”
“Ne, zapravo mi to niko ne može oduzeti.”
SERBIANNEWS/CANADA
