Obim trgovine nekretnina u drugom tromesečju ove godine iznosio je 1,6 milijardi evra, navedeno je u kvartalnom izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.
Na tržištu nekretnina plasirano je 1,6 milijardi evra u drugom kvartalu 2021. godine, što je dva puta više u odnosu na isto tromesečje prethodne godine i 1,6 puta više nego 2019. Promet stambenih objekata u tom periodu bio je za 82 odsto veći nego lane. Nekretnine su uglavnom kupovane gotovinom, što je već postalo uobičajeno, navedeno je u najnovijem izveštaju sa tržišta nekretnina Republičkog geodetskog zavoda.
Zanimljivo je da je najveće povećanje u obimu prometa stambenih objekata zabeleženo u Kragujevcu – 139 odsto i Nišu – 138, a porast je primetan i u Novom Sadu za 96 procenata i u Beogradu za 65 odsto. Takođe trend kupovine vikendica, nametnut virusom korona i dalje raste što svedoči podatak da je njihov promet u odnosu na drugi kvartal 2020. veći za osam procenata.
Ukupni promet stanova povećan je za 91 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Prednjače Niš i Novi Sad gde je zabeleženo uvećanje od 101 procenat, u Kragujevcu 92 odsto i u Beogradu 88.
Najveći promet zemljišta ostvaren je u Nišu – 143 procenta, a povećanje je zabeleženo i u Kragujevcu – 119, Novom Sadu – 98 i Beogradu – 93 odsto.
Najskuplji kvadrat stambenog prostora u drugom kvartalu ove godine plaćen je u kompleksu „Beograda na vodi” – 9.721 evro, navode iz Republičkog geodetskog zavoda u izveštaju sa tržišta nepokretnosti za drugi kvartal 2021. Najniža cena stambenog kvadrata u „Beogradu na vodi” bila je 2.598 evra.
Visoke cene drži i luksuzni kompleks „Vest 65” na Novom Beogradu, gde je najskuplji kvadrat iznosio 4.733 evra. Najskuplji kvadrat u staroj gradnji plaćen je 4.615 evra i to na Vračaru.
Prosečna cena kvadratnog metra na Starom gradu u novogradnji bila je 2.658 evra, što beleži trend povećanja za dva odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Isto je i na Vračaru, na kome je prosečna cena za novi stan iznosila 2.128, dok je na Savskom vencu prosečna vrednost u kupoprodajnim ugovorima za stanove u novogradnji bila 3.120 evra. Na Novom Beogradu cena stanova nije rasla i prosečna vrednost u novogradnji iznosila je 2.302 evra.
Najveće učešće u obimu novca na tržištu stanova imao je Beograd sa ukupno 563 miliona evra, odnosno 65 odsto od obima novca na tržištu stanova.
Osim stanova, Beograd je imao najveće učešće i u vrednosti prometa poslovnih prostora, garažnih mesta, stambenih i poslovnih objekata i građevinskog zemljišta.
Pandemija je uticala na obim prometa na tržištu nepokretnosti, ali ne i na uobičajene načine plaćanja. U drugom kvartalu 2021. nepokretnosti su u 85 odsto prometa kupovane gotovinom, a u 15 procenata iz kreditnih sredstava. Gotovinom se najviše plaćalo zemljište u 99 odsto prometa.
Kaća Lazarević, agent za nekretnine, kaže da prosečan kupac u Beogradu kupuje stan površine od 60 do 70 metara kvadratnih i u velikoj meri plaća iz kredita, pogotovo što neke banke odobravaju učešće od deset odsto, pa ljudi procenjuju da im je povoljnije da uzmu kredit nego da plaćati kiriju. Što se cena tiče one stagniraju, a prosek su nametnuli luksuzni stambeni kompleksi. Tržište je živo, stanovi se kupuju uglavnom u novogradnji, ali ni starogradnja mnogo ne zaostaje.
– Povećanje obima trgovine u Nišu i Kragujevcu, može se pripisati dolasku investitora, koji su otvorili fabrike i počela je izgradnje stanova. I to je dobro, jer su to bila mrtva tržišta, pogotovo Kragujevac – navodi Lazarevićeva.
