Kanadski institut za klimatski izbor (Climate Choices ) objavio je pre dve sedmice izveštaj o uticajima klimatskih promena na javno zdravlje i, potrebi delovanja radi prilagođavanja novoj stvarnosti ekstremnijih klimatskih pretnji. “Klimatske promene”, napisao je Ian Culbert, izvršni direktor kanadskog udruženja za javno zdravlje, u uvodu izveštaja, “eskalirajuća su vanredna situacija u javnom zdravstvu i moramo je početi tretirati na taj način.”
Istorijski i smrtonosni talas vrućine u Britanskoj Kolumbiji učinio je te reči zastrašujuće stvarnima, čak i pre nego što je pokrenut šumski požar koji je uništio veći deo sela Lytton u Britanskoj Kolumbiji.
“Sada se nalazimo u određenom stepenu zagrevanja u svetu zbog emisija iz prošlosti”, rekao je u intervjuu u petak Ryan Ness, koautor izveštaja.
“Dakle, iako je dugoročno gledano od apsolutne važnosti što je moguće brže smanjiti štetne gasove kako se ne bi stvari pogoršale, postoji određena količina klimatskih promena koju više ne možemo izbeći. I jedini način da se sa tim zaista borimo je, da se što bolje pripremimo, prilagodimo i postanemo otporniji na ove klimatske promene. ”
To znači suzbijanje povećanog rizika od poplava i šumskih požara. To takođe znači računati na to kako će klimatske promene ugroziti zdravlje Kanađana.
Vreliji, opasniji svet
Prilagođavanje će zahtevati mnogo veće akcije od vlada i učenje nekih lekcija iz druge krize javnog zdravstva koju smo proveli u proteklih godinu i po dana u borbi.
Izveštaj instituta procenjuje da će povećani ekonomski, socijalni i troškovi zdravstvene zaštite povezani s nekoliko posledica klimatskih promena, sa širenjem smoga po gradovima, velikom vrućinom i većom pojavom lajmske bolesti, i da će to povećati troškove za milijarde dolara do sredine veka , čak i u scenariju “niske emisije gasova “.
Ali budući da je neke troškove teško prodvideti, istraživači nisu modelirali sve potencijalne učinke na mentalno zdravlje, na primer, ili posledice lošeg kvaliteta vazduha zbog požara ili vremenskih pretnji zdravstvenim ustanovama.
Ovo leto u Kanadi možda ćemo pamtiti po rekordnim i smrtonosnim vrućinama. Ali sličan kobni talas bio je u Montrealu 2018. I budućnost nam obećava samo više ovakvih i sličnih vrelih talasa.
Izveštaj napominje da su između 1971. i 2000. godine Ontario i Manitoba doživeli otprilike 50 dana svake godine, kada su temperature bile toliko visoke da mogu uzrokovati smrt zbog vrućine. Institut procenjuje da će do 2050-ih godina taj ukupan godišnji iznos biti 1,5 puta veći.
Ta dodatna vrućina odvesće i više ljudi u bolnice. Gledajući konkretno na bolesti srca i krvnih sudova, moždani udar, hipertenzivnu bolest i dijabetes, izveštaj procenjuje 21% porast stope hospitalizacija povezanih sa vrućinom prema scenariju sa niskom emisijom gasova.
I više će ljudi umirati: izveštaj procenjuje da će do sredine veka vrućina u Kanadi iznositi dodatnih 200- 450 smrtnih slučajeva godišnje, po provinciji.
No dok bi zeleni krovovi i jača izolacija mogli smanjiti uticaj uopšteno od visokih temperatura, takve stvari neće nužno biti dovoljne da zaštite ljude od ekstremnih događaja.
“Kada je reč o ovim ekstremnim vrućim i hitnim situacijama, sistemi za reagovanje zaista trebaju biti uspostavljeni kako bi mogli identifikovati ljude na koje će ovo najviše uticati i pružiti im potrebnu negu, bilo da se radi o centrima za rashlađivanje, bilo da je to medicinska pomoć, bilo da je to mesto za sklanjanje sa ulice “, rekao je Ness.
“I dugoročno gledano, biće važno rešiti osnovne uzroke onoga što neke ljude čini ranjivijima od drugih. Jer zapravo prosečna osoba verovatno neće umreti od vrućina. Ali neko ko živi na ulici, neko ko već ima pogoršane zdravstvene uslove jer nije u mogućnosti pristupiti zdravstvenoj zaštiti koja mu je potrebna ili stariji koji nemaju podršku koja im je potrebna, oni su u opasnosti. “
Čemu nas je trebala pandemija naučiti
Iz Britanske Kolumbije provincije čuli smo da je od 719 smrtnih slučajeva povezanih sa nedavnim toplotnim talasom , žrtve uglavnom bili stariji koji su živeli u domovima sa lošom ventilacijom.
To je uznemirujući odjek onoga što se dogodilo u ovoj zemlji tokom trenutne pandemije. Kad je COVID-19 stigao, najviše su patili stariji koji su živeli u neodgovarajućim ustanovama za dugotrajnu negu.
Tokom cele pandemije, Kanađani sa niskim primanjima su imali veće stope zaraze i morali su prihvatiti rizik kao i “osnovni radnici”.Izveštaj Climate Choices jasno pokazuje da klimatske promene mogu pogoršati postojeće nejednakosti.
Tu ranjivosti treba uzeti u obzir u odgovoru na klimatske promene, ali smanjenje ili uklanjanje tih razlika uopšte takođe bi stvorilo društvo koje je bolje pripremljeno da izdrži stres koji će nam promenjljivi klimatski uslovi donositi.
“Rešavanje problema ranjivosti i davanje ljudima resursa i najboljih mogućih šansi da dostignu dobro zdravlje pre nego što se te stvari dogode, je neverovatno važno”, rekao je Ness.
I dok je fokus sada možda na vrućini, Ness primećuje da bi pogoršanje kvaliteta vazduha moglo stvoriti probleme koji “zataškavaju” uticaj viših temperatura.
Savezna liberalska vlada obavezala se na razvoj Nacionalne strategije prilagođavanja, iako je u nedavnom izveštaju Međunarodnog instituta za održivi razvoj navedeno, da Kanada zaostaje za nekim evropskim zemljama u takvom planiranju.
Savezna vlada takođe je izdvojila milijarde dolara za ublažavanje katastrofa, poboljšanje infrastrukture i javno izveštavanje (uključujući nedavno objavljeni “Izveštaj o nacionalnim pitanjima” o uticajima klimatskih promena na Kanadu). Ali Institut za klimatski izbor otkrio je da je samo 3% sredstava za klimatsko prilagođavanje najavljeno u nedavnim budžetima, posebno usmereno na javno zdravlje.
Iako adaptacija možda sada dolazi do izražaja, nova koalicija osiguravajućih društava i ekoloških organizacija okupila se kako bi pogurala saveznu akciju, ona je generalno zauzela drugo mesto u javnoj raspravi o klimatskim promenama, možda s određenim opravdanjem. Ublažavanje budućih klimatskih promena smanjenjem emisije izduvnih gasova, daleko je poželjnije od pukog učenja da živimo sa takvim posledicama.
Ali svet je odavno prošao tačku kada bi se mogla izbeći neka opasna klimatska promena. I više ne trebamo gledati u budućnost da bismo zamislili kako bi ta promena mogla izgledati. Klimatska kriza nam je već stigla.
SERBIANNEWS/CANADA
