Zloglasni katolički internati za decu starosedelaca u Kanadi u centru su pažnje od otkrića ostataka stotina dece u Kamlupsu. Papa je pričao o tome bez direktnog izvinjenja. Bivše učenike škola otkriće grobova ne čudi.
Otkriće u Kanadi je pre desetak dana izazvalo šok u celom svetu: na mestu nekadašnjeg internata za starosedelačko stanovništvo, kojim je decenijama upravljala Katolička crkva, pronađeni su ostaci 215 dečijih tela.
Vlada u Otavi je zatražila od pape Franje da uputi zvanično izvinjenje zbog ranije uloge Katoličke crkve u kanadskom sistemu internata.
Papa se prvi put o tome izjasnio na u nedelju (6. jun). „Zajedno sa celom Crkvom stojim uz kanadski narod koji je traumatizovan ovom šokantnom vešću“, rekao je papa tokom podnevne molitve na Trgu Svetog Petra. Državne i crkvene vlasti sarađuju kako bi se stvar razjasnila, rekao je Franja.
„Papa je izbegao izvinjenje za mrtvu decu“, papa Franja je biranim rečima govorio o temi, ali konkretnog izvinjenja nije bilo.
Papin apel: Međusobno poštovanje svih ljudi
Incident je hitno upozorenje svima da se suzdrže od bilo kakvog kolonijalnog ponašanja, uključujući bilo kakvu ideološku kolonizaciju danas, rekao je papa. Umesto toga, kako je dodao, ljudi iz različitih kultura trebalo bi da stoje rame uz rame u međusobnom poštovanju. To takođe uključuje, kako je rekao, priznavanje prava i kulturnih vrednosti svih kćeri i sinova Kanade.
Katolička crkva u Kanadi je pod pritiskom nakon otkrića 215 dečjih leševa na terenu Rezidencijalne škole u Kamlupsu na zapadu zemlje, jedne vrste kampa za prevaspitavanje dece starosedelaca.
Crkva je internat otvorila na zapadu zemlje 1890. godine, a 1969. godine su je preuzele državne vlasti. Kamp je zatvoren 1978. U tom su objektu deca iz autohtonih porodica uglavnom bila prisilno smeštena kako bi se – prema zvaničnom obrazloženju – upoznala sa „hrišćanskom civilizacijom“.
Otkriće grobova me ne iznenađuje, rekao je Rejmond Toni Čarli za magazin Špigel – on je kao dete takođe boravio u jednom od „internata“. „Bilo je još mnogo načina da deca nestanu. Kad sam stigao u školu, drugi dečaci su mi rekli da se tela često bacaju u velike pećnice u kojima se inače spaljuje smeće.“
Tamno poglavlje kanadske istorije
Internat u Kamlupsu bio je jedan od 139 takvih „internata“ u Kanadi, od kojih je većinu vodila crkva. Procenjuje se da je više od 150.000 dece starosedelačkih naroda završilo u takvim objektima između 1830-ih i 1998. godine.
Deca su tamo odrasla potpuno odvojena od porodica, njihove zajednice i kulture. Trebalo je da nauče praznike, pesme, jezik, religiju i tradiciju evropskih imigranata – i zaborave na svoje. Mnoga su deca bila zlostavljana.
Rejmond Toni Čarli je 1964. završio u Rezidencijalnoj školi. Kad mu je bilo 15 godina, seksualno je bio zlostavljan. O tome je svedočio pred sudom 2001. godine. Na pitanje zar niko tada nije mogao da ga zaštiti, kaže: „Ko? Nije u školi bilo nikog odraslog ko bi stao na stranu dece. Bili smo potpuno nezaštićeni.“
Bila je to škola na Ostrvu Kuper. Zapravo, to ostrvo su starosedeoci oduvek zvali Penelakut i danas se opet tako zove. Ali u vreme zloglasnih internata bilo je preimenovano. „Baš o tome se stotinama godina radilo i u tim školama: cilj je bio da nam se oduzmu jezik i kultura.“
„Sećam se da sam u slobodno vreme sa par dečaka sedeo napolju, imali smo bubanj i pevali smo pesme našeg naroda. Jedna časna sestra je vikala na nas, rekla je da je to đavolja rabota“, seća se Čarli. „Nakon toga nikad više nisam pevao dok mi psihoterapeut, na kraju terapije nije rekao da želi nekad da čuje moju pesmu. Sada opet pevam. I tako je dobro.“
Potrebna istraga
Još nije poznato kada je i od čega umrlo 215 dece čiji su ostaci pronađeni na lokaciji u Kamlupsu. Neki od njih imali su samo tri godine. Veruje se da je reč o posmrtnim ostacima dece čija smrt nije dokumentovana i koja nisu dobila obeležene grobove.
Stručnjaci UN-a za ljudska prava pozvali su kanadsku vladu i Vatikan da sprovodu opsežne istrage o okolnostima u kojima su deca umrla i pronađu odgovorne.
Vlada u Otavi zvanično se izvinila zbog „prevaspitavanja“ starosedelaca 2008. godine. Državno istražno povereništvo je 2015. utvrdilo da su starosedeoci bili žrtve „kulturološkog genocida“.
