Iz Srbije je, uglavnom u zemlje Evropske unije i Rusku Federaciju, izvezeno dosta žitarica i voća.
Pored svih poteškoća u prethodnoj godini, koju je obeležila pandemija Kovid-19, iz Srbije je, uglavnom u zemlje Evropske unije i Rusku Federaciju, izvezeno dosta žitarica i voća, koje je dalo najbolje rezultate, kaže sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.
U izjavi za Tanjug, on ističe da je izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije imao rast za oko šest odsto. Najveću zaslugu za to imaju cene poljoprivrednih proizvoda, koje u prošloj godini bile nešto veće.
“Na prvom mestu je malina sa 259 miliona evra prihoda od izvoza, zahvaljujući velikoj potražnji, a i dobroj ceni malina. U Srbiji je prošle godine proizvedeno oko 1,6 miliona tona voća, a izvezeno je 503.000 tona, što je vrednosno oko 644 miliona evra i predstavlja rast za oko 19 odsto, ističe Bogunović.
On precizira da su glavna tržišta za malinu Nemačka, gde se godišnje izveze oko 37 odsto, Francuska (17 odsto) i Belgija (sedam odsto). Između pet i sedam odsto otišlo je u Veliku Britaniju, Holandiju i druge zemlje EU, ali je srpska malina našla put i do SAD, Australije i Rusije.
Novi trend zdrave hrane dobro je pogodovao poljoprivrednoj industriji koja može da se širi jer raste potražnja za voćem, kaže on.
Na drugom mestu kada je reč o izvozu, prema rečima Bogunovića je jabuka, a kao i prethodnih godina i u prošloj je zabeležen izvoz oko 110 miliona evra.
Dodaje da oko 78 odsto tog izvoza završava na tržištu Ruske Federacije, a Srbija je naveći izvoznik jabuke u tu zemlju.
“Zanimljivo je da je kupina ostvarila prihod od 41 milion evra, višnja oko 40 miliona evra. Samo zamrznute višnje izvezeno je oko 32 miliona evra na tržište EU i Ruske Federacije. Šljive je izvezeno u vrednosti oko 21 milion evra, a oko 86 odsto je otišlo u svežem stanju i to uglavnom u zemlje EU i Rusku Federaciju i suve 13 odsto. Izvožene su i breskve, jagode, nektarine i trešnje i to većim delom na tržište Ruske Federacije”, navodi Bogunović.
Borovnica iz godine u godinu ima trend rasta i njeno tržište su zemlje EU.
Kada je reč o povrću, prethodna godina je bila nešto lošija, kaže on, a vrednost izvoza je bio oko 110 miliona evra, a glavnom izvozimo zamrznuti program, kao i sušeno povrće i to najviše paradajz, papriku, kornišone, pasulj, beli luk,
Ističe da je mlinsko-pekarska industrija u prethodnom periodu ostvarila stabilno poslovanje, zahvaljujući dobroj sirovinskoj bazi, nije bilo nestašica pšenice, a ni brašna.
Ostvaren je rast izvoza za 11 odsto, izvezeno je oko 1.300 tona peciva i smanjen je uvoz za šest odsto.
Govoreći o uvozu, Bogunović kaže da Srbija najviše uvozi citrusno voće ili kulture koje naša zemlja nema.
PKS sa Ministarstvom privrede i poljoprivrede i sa Razvojnom agencijom Srbije puno radi na podršci proizvođačima i trgovcima koji se trude da dođu do stranog tržišta, okazuje on.
“Radimo na podršci kompanijama da izlažu svoje proizvode na sajmovima u inostranstvu, ali i da im omogućimo odgovarajuće bilateralne sastanke i povezivanje sa potencijalnim kupcima. Dovodimo i kupce u Srbiju kako bi se bolje povezali sa potencijalnim klijentima, a s druge strane trudimo se da našim proizvođačima dajemo blagovremene informacije gde mogu da se pojave na tenderima i na koji način još mogu da stupe sa stranim kompanijama”, navodi Bogunović.
Takođe, PKS u Nemačkoj, Sloveniji, Moskvi, Emiratima, Albaniji, Briselu, Beču, Sofiji, Italiji, Francuskoj ima svoja predstavništva za bolje povezivanje kompanija sa kupcima.
Bogunović je dodao da PKS sa Vladom Srbije trenutno radi na pripremama za međunarodni sajam prehrambene industrije “Dubai Expo”, koji će trajati šest meseci, od 1. oktobra ove godine do 31. marta 2022. godine.
Srbija će imati svoj paviljon, a već je dat predlog kompanija koje bi mogle da izlažu svoje prooizvode – Fabrika dečje hrane, Nektar, Jafa, Jumis, Atlantik Grupa, destilerije Zarić, Krstić, Stara Sokolova, zaključio je Bogunović.
