Vrhovni sud Quebec-a oborio je neke delove zakona o sekularizmu u pokrajini, ali je takođe presudio, da su njegove najkontroverznije odredbe ustavne.Vlada se planira žaliti na odluku, rekavši da će izuzeće za škole na engleskom još više podeliti Quebec.
U presudi donesenoj danas, sudija Marc-André Blanchard rekao je da vlada Quebec-a ima pravo ograničiti koje verske simbole nose vladini službenici, poput nastavnika, policajaca i tužioca.
Ali, takođe je rekao da se zakon ne može primeniti na engleske škole, jer krši prava na obrazovanje na manjinskim jezicima, zaštićena članom 23 Povelje o pravima i slobodama.
Članovi pokrajinskog Parlamenta, takođe ne mogu biti primoravani da pružaju usluge sa nepokrivenim licima, rekao je Blanchard.
Drugim rečima, poslanicima je dozvoljeno da nose verske simbole koji prekrivaju njihova lica, poput nikaba, u skladu a članom 3 povelje, koji građanima garantuje pravo da imaju pravo da budu članovi zakonodavnog tela.
Simon Jolin-Barrette, ministar pravde Quebec-a i arhitekta zakona, rekao je da se pokrajina planira žaliti na presudu. Rekao je da odluka suda preti da će se pokrajina podeliti po jezičkim linijama i stvoriti dve kategorije stanovnika Quebeca.
“Ne slažemo se s presudom,” rekao je. “Moramo ostati jedinstveni u Quebec-u, a svi zakoni koji se usvajaju ovde u Parlamentu moraju se primenjivati na sve.”
Presuda je “gorko-slatka”
Školski odbor za engleski jezik Montreala , u izjavi je rekao da je “ushićen” odlukom da se izuzmu školski odbori na engleskom jeziku.
“Cenimo različitost naših učenika i osoblja i poštujemo njihova lična i verska prava, koja su zagarantovana i kanadskom i Quebeck-ovom poveljom o pravima”, rekao je predsednik odbora Joe Ortona.
Ali učiteljica Amrit Kaur, inače Sikh iz Montreala koja nosi turban (dastar), presudu je opisala kao “gorko-slatku”.
Tokom suđenja prošlog novembra, Kaur je na sudu rekla da je bila prisiljena da se zaposli kao nastavnik u Britanskoj Kolumbiji nakon što je završila školovanje 2019. godine.
U utorak je Kaur rekla da ona podseća na brojne nastavnike koji pokušavaju raditi u francuskom sistemu “a koji ne mogu predavati i moraju sebe preispitivati šta će raditi sa svojim životom”.
“Moje srce je okrenuta prema njima i danas puno razmišljam o njima”, rekla je.
Muslimanke među najviše pogođenim
Presuda na 240 stranica se donosi otprilike godinu i po dana, nakon što je vlada Québec-a usvojila zakon 21( bIll C 21), kojim se nekim državnim službenicima zabranjuje nošenje verskih simbola na poslu.
Među najvećom grupom pogođenom zabranom su muslimanke, koje više ne smeju nositi hidžabe ako rade kao javni učitelji, zatvorski čuvari ili advokati koje plaća država.
Ograničenja su bila neophodna, rekla je vlada, kako bi se zaštitila jedinstvena verzija Quebec-a o sekularizmu.
Grupe za građanske slobode, uključujući nacionalno veće kanadskih muslimana i kanadsko udruženje građanskih sloboda, počele su podizati tužbe protiv zakona C-21 čim je usvojen. Na suđenju ove jeseni Blanchard je čuo četiri različite tužbe, od kojih je svaka napadala različite aspekte zakona.
Tužbe su morale pregovarati o zaštiti koju zakon pruža članom 33 Kanadske povelje o pravima i slobodama, bez obzira na klauzulu. Zakon štiti od tvrdnji da je zabrana neustavna jer krši slobodu veroispovesti ili osnovna prava na jednakost.
Današnjom odlukom sud je prvi put dao mišljenje o ustavnosti zakona. Međutim, malo je verovatno da će se stvar rešiti.
Većina pravnih stručnjaka očekuje da će se na kraju, žalba biti uložena pred Vrhovnim sudom Kanade.
Michael Bryant, izvršni direktor kanadskog udruženja za građanske slobode, rekao je da nas presuda ” usmerava ka žalbi”, sa obzirom na to da priznaje štetu koju zakon nanosi.
“Naravno, svi kojima je stalo do toga, vide kako ovaj zakon negativno utiče na dostojanstvo ljudi, razočarani su što se taj zakon nastavlja u praksi ,” rekao je.
“Ali rekao bih da sam, pravno, zadovoljan sa budućnošću, jer mislim da imamo dobru poziciju da damo vrlo snažnu žalbu na Vrhovnom sudu Kanade.”
