Beograd — Velike hemijske kompanije stalno pokušavaju da nađu rešenje kako da voće i povrće što duže ostane sveže.
Ali, niko od njih nije došao do spreja na bazi biopolimera iz prirode, netoksičnog i potpuno bezbednog za ljude i životnu sredinu a koji sprečava razvoj bakterija, gljivica plesni kao glavnih uzročnika kvarenja hrane.
Tim Instituta za interdisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu došao je do novog i potpuno prirodnog načina koji pomaže da se svežina voća i povrća produži do deset dana. Originalnost rešenja je i u tome što se sprej ne prska na proizvode već na pakovanje.”To može biti karton, može biti papir, plastika, drvo, i kada se nanese na materijalu za pakovanje formira se jedan tanak, transparentan sloj čija je funkcija u stvari da zaštiti namernice koje pakujemo”, navodi Zorica Branković sa Instituta za interdisciplinarna istraživanja.
Ne zna se koliki su gubici zbog voća i povrća koje je izgubilo svežinu na putu od proizvođača kroz distributivne lance i magacine do rafova. Ili kada kamion ostane zbog neočekivane situacije dan-dva duže na graničnom prelazu.
“Kod skladištenja se obično koriste posebni sistemi čuvanja tog voća, odnosno povrća. Znači postoje komore koje imaju posebne mikroklimatske uslove, kontrolisanu atmosferu… Te uslove je teško obezbediti kasnije u njegovom daljem lancu. Ovaj novi proizvod na bazi biopolimera predstavlja jednu novu perspektivu s obzirom da i dalja tržišta se skraćuju”, navodi Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju PKS.
Prva stanica na tom putu gde planiraju da pokrenu i proizvodnju je, kako prenosi RTS, Kina.
“Nekako se pokazalo vremenom da postoji više interesovanja od strane investitora u inostranstvu nego na našem tržištu što mene zaista iznenađuje s obzirom na ogromne potencijale za korišćenje ovog proizvoda, tako da mi svakako nećemo zapostaviti ovo naše tržište i pokušaćemo i ovde da pokrenemo proizvodnju”, dodaje Brankovićeva.
U svetu jedna trećina hrane završi kao otpad što je gubitak od oko 1.200 milijardi dolara. Ono što ne vidimo jeste da taj prehrambeni otpad proizvede godišnje osam odsto emisije ugljendioksida. Doprinos daje i Srbija jer se kod nas godišnje baci 83 kilograma hrane po stanovniku
Izvor:B92
