Istraživači iz BC-a rade na razvoju testa za COVID-19 iz daha koji bi, ako bude uspešan, mogao dati rezultate za manje od jednog minuta.
Test bi se teoretski mogao koristiti u zajednicama, na aerodromima, školama, arenama i drugim mestima, rekla je dr. Renelle Myers, interventni respirolog iz opšte bolnice u Vancouveru i BC Centra za istraživanje raka, koji vodi tim u Vancouver Coastal Healthu koji razvija test.
“Cilj nam je vratiti društvo tamo gde treba i ponovo okupiti ljude, ali sigurno, sa tačnim i brzim testovima,” rekao je Myers.
Istraživači rade na identifikovanju specifičnih organskih pojava u dahu koji bi mogli ukazati na to da li je koronavirus prisutan, rekao je Myers.
Jednom kada ih identifikuju, moći će testirati samo ta jedinjenja prolazeći uzorke daha kroz mašinu sličnu onoj koja se koristi na aerodromima za traženje ostataka droge i postići rezultate u roku od 30 sekundi do minuta, rekla je.
“Kada izdahnete, dah zapravo sadrži preko 1.000 isparljivih organskih pojava, a oni predstavljaju krajnje tačke različitih metaboličkih puteva u našem telu”, objasnila je Myers. “A oni mogu predstavljati zdravstveno stanje ili stanje bolesti.”
Do sada je testirano 300 ljudi
Pre pandemije, istraživači su radili na ranoj dijagnozi raka pluća dahom.
U maju 2020. prebacili su brzinu i sada su usresređeni na razvijanje testa za identifikaciju COVID-19 kod “minimalno simptomatskih” pacijenata, rekla je Myers.
Do sada su testirali 300 ljudi i nameravaju prikupiti još nekoliko stotina uzoraka za koje se nadaju da će im pomoći da uđu u pravi sastav, rekla je.
Kako bi sakupili uzorke, istraživači posećuju mesta za testiranje na COVID-19 i pitaju pacijente koji rade bris nosa ili test za ispiranje grla, i da li bi bili voljni učestvovati u istraživanju. Većina kaže da, kaže Myers.
Učesnici pružaju dva odvojena uzorka daha, zatim istraživači sprovode uzorke kroz dve vrste mašina, koje otkrivaju isparljiva organska jedinjenja: mašinu za gasnu hromatografiju – masenu spektrometriju (GC-MS) i manju, prenosivu mašinu za spektrometriju pokretne jonske gasne hromatografije (GC-IMS).
Oni upoređuju rezultate sa negativnim i pozitivnim rezultatima testa COVID-19 kako bi videli koje sličnosti ili razlike mogu pronaći.
Još mnogo koraka
Istraživači su još uvek daleko od uvođenja testa daha u arene i na koncerte.
“Izazovan je. Moralo bi učiniti niz koraka da bi mogao nastupiti u punom kapacitetu”, rekao je dr. Chris Carlsten, šef odelenja za respiratornu medicinu na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Vancouveru, gde je Myers takođe klinički profesor.
Carlsten kaže da istraživači trebaju potvrditi svoje rezultate, kako bi osigurali da svaki put dobiju tačno očitavanje; da testovi otkrivaju koronavirus, a ne druge respiratorne viruse, poput gripa; te da imaju sposobnost otkrivanja i najblažih slučajeva.
U laboratoriju tim koristi moćnu, sofisticiranu GC-MS mašinu za otkrivanje i identifikaciju određenih pojava, ali te su mašine skupe i da bi test imao široku primenu, oprema mora biti prenosiva i pristupačna, rekao je Carlsten .
Trenutno čak i manje mobilne jedinice koje istraživači koriste koštaju $150.000.
“Mašine su super skupe. To je problem”, rekao je Carlsten. “Ali opet, mislim da znate, ako uspe, tada će postojati mogućnost da se smanje troškovi, kao što je to slučaj sa većinom drugih stvari.”
Visoka lestvica za odobrenje od Health Canada
Sa obzirom na potrebu za bržim, prikladnijim i mobilnijim načinom testiranja na koronavirus, rekao je Carlsten, istraživači imaju nekoliko stvari u svoju korist.
“Pre godinu ili dve, da ste rekli da bi se ovo moglo u stvarnom svetu koristiti za šest meseci, rekao bih da to jednostavno ne izgleda baš realno,” rekao je.
“Sad bi to moglo možda zbog načina na koji su se stvari ubrzale, a na aerodromu već koriste sličnu tehnologiju za narkotike i sl. Kojima su trebale godine da se razviju. Ali sa pritiskom koji ovdje imamo, to je moguće.”
David Evans, profesor na odseku za medicinsku mikrobiologiju i imunologiju na Univerzitetu Alberta u Edmontonu, kaže da istraživači koriste zdravu nauku za otkrivanje slučajeva i ako bi uspeli, tehnologija bi mogla biti dragocena, ali da “postoji veliki uspon pre nego što postane široko prihvaćen metod. ”
Evans ističe da su standardi propisa kod Health Canada, pre nego što odobre takve proizvode visoki.
“Ono što šira javnost i vesti često ne razumeju je koliko je izazovno i dugotrajno generisati podatke potrebne za uveravanje regulatora da to omogući populaciji”, rekao je.
Myers je rekla da joj nije poznato da se slično istraživanje radilo u Kanadi, ali na međunarodnom planu postoji nekoliko istraživačkih grupa, iz Engleske, Singapura i Indije, koji rade sličan posao. Njen tim sarađuje sa britanskim istraživačima kako bi proverio rezultate i podelio nalaze.
Myers nije rekla kada očekuje da će njen tim da potvrdi istraživanje, ali rekla je da kad se to dogodi, stvari bi se mogle brzo pomaknuti na bolje.
SERBIANNEWS/CANADA
