Aleksinčanin Dušan Nikolić ima 28 godina, dve master diplome engleskog jezika i književnosti, a trenutno je na doktorskim studijama u Kanadi, gde studira lingvistiku na Univerzitetu u Kalgariju, gde je i asistent. Mladima u Srbiji poručuje da ne odustaju od poštenog i napornog rada.
Za sebe kaže da voli lingvistiku i da je osoba koja vredno radi, a od Aleksinca do Kanade putovao je iz Niša, gde je završio Prvu nišku gimnaziju “Stevan Sremac“ filološki smer, a potom i studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu.
Potom je upisao i završio master studije u Nišu i Beogradu, radio u školi jezika, a onda stigao i do Varšave, gde je 6 meseci proveo na Erazmus plus razmeni.
U roku od dve godine sam završio i jedan i drugi master, položio sve ispite, i objavio jedan rad u časopisu. Samim tim sam dobio možda i sumanutu dozu samopouzdanje i želeo da nastavim sa usavršavanjem. Kanada je na papiru, a ispostaviće se i u realnosti, nudila sve ono što je meni bilo potrebno, te sam rešio da pošaljem prijavu Univerzitetu u Kalgariju. Nisam dugo čekao njihov odgovor – nakon par nedelja su odlučili, a ja još brže prihvatio – priča Dušan.
U Kanadi je pre svega zbog studija lingvistike na Univerzitetu u Kalgariju, kaže da su fonetika i fonologija, lingvističke discipline koje se bave proučavanjem glasova i melodije govora, njegova uža specijalnost. U šali kaže da to i nije neka prednost, jer ponekad sluša kako ljudi govore, a ne i šta.
Na Univerzitetu je i asistent i kaže da je za njega to privilegija i pravi užitak. Uglavnom asistira pri kursevima fonetike, fonologije i uvoda u lingvistiku, a radio je i na kursu “Jezik i moć”. Obožava svaki deo ovog posla, napominje, a posebno zadovoljstvo mu je priprema za konsultacije. – Studenti često umeju da postave interesantna pitanja, a neki vole i da vas testiraju zanimljivostima iz te oblasti – ja rado prihvatam svaki izazov. U zimskom semestru 2020, moj profesor na kursu je odsustvovao mesec dana, pa sam imao priliku da ga menjam i predajem fonetiku. To mi je bio omiljeni period. Ovog semestra ću ponovo raditi na kursu fonetike i jedva čekam da upoznam novu generaciju studenata jer Kanada je multikulturalna sredina. Dolaze nam studenti sa svih strana sveta, te imam priliku da s njima pričam o jezicima za koje nikad nisam čuo, poput Garo jezika, Dagare, Kakčikela, itd – ističe Dušan.
Kako bi motivisao mlade da se bave naukom i krenu nekim sličnim putem i iz malog mesta na jugu stignu do Kanada navodi i to da nije sve bilo lako, ali da sve jeste moguće.
Dušan je 2015. primljen na master studije primenjene lingvistike na Oksfordu gde ipak nije otišao, jer nije dobio puno stipendiranje, a školovanje je bilo basnoslovno za naše uslove.
– Ovde bih parafrazirao jednog od najuspešnijih košarkaških stručnjaka (Duško Vujošević): “oni koji naporno treniraju, se neće lako predati”. Poručio bih mladim ljudima da ne odustaju od poštenog i napornog rada, iako im državni vrh konstanto šalje drugačiju poruku. Poenta priče je da jeste sve moguće, ali da iza toga mora da stoji posvećenost i nepokolebljivo stanje duha – napominje.
A zašto baš Kanada – Dušan objašnjava da ima dosta razloga, pre svega to što je mirna država za život, finansijski su koliko toliko stabilni i imaju jasan plan – da ostanu “dosadni”.
– Nisam očekivao ‘raj na zemlji’, ali sam poput svih ljudi u Srbiji podsvesno želeo da nalikuje ‘raju na zemlji’. Sećam se večeri kada smo sleteli u Kalgari. Iako je bio avgust, bilo je prohladno, padala je kiša, aerodrom je bio daleko od centra grada, ulice su bile mračne, a taksista je vozio dobrih dvadeset minuta kroz puste i nepoznate predele. Osetio sam blagi strah jer nismo zapravo znali gde smo došli. Međutim, jutro je promenilo naše utiske. Grad je bio prelep i sunčan, univerzitet moderan i pun studenata, a vazduh planinski svež – priseća se.
Iako mu nije bilo lako da se odluči za odlazak tako daleko, smatra da nije pogrešio i da je važno imati široke vidike, biti odlučan i ne dozvoliti da vas mesto iz kojeg dolazite ograniči.
Zbog pandemije je završne ispite pred pisanje doktorata polagao onlajn, pre toga morao da ispuni i druge uslove za kandidata za doktora nauka. Iako je sve pomalo stresno i naporno, obožava izazove, a da je pred petočlanom komisijom kojim slučajem pao, najverovatnije bi to značilo da je protraćio dve godine studiranja u Kanadi i da se može vratiti kući.
– Što se tiče onlajn polaganja, takva vrsta polaganja se za mene ne razlikuje bitno od polaganja u učionici. Ako ste spremni i vredno ste radili, svejedno je gde ćete polagati. Jedna od prednosti polaganja onlajn je ta što sam se odmah nakon završetka ispita radovao i nazdravio s porodicom. Moja supruga, Milica, se uvek više raduje mojim uspesima nego ja, pa je mogla kod kuće da ispolji širok spektar emocija, bez zadrške. Takvo radovanje ne bi bilo moguće da sam polagao ispite na univerzitetu, a u tome je čitava draž – pojašnjava.
Sa kolegom je dizajnirao veb-sajt departmana (calgarylinguistics.ca) i već tri godine uživa u objavljivanju informacija i događaja vezanih za sve što studenti i profesori rade. Zatim je predložio da snimi i podkaste sa studentima za sajt i ta ideja se svima dopala jer su podkasti trenutno aktuelno sredstvo informisanja i zabave.
– Tako sam sa kolegama snimio prve podkaste u akustičnoj sobi naše laboratorije. Volim da budem temeljan pa sam u medjuvremenu krenuo da volontiram na lokalnom radiju kako bih naucio više o audio produkciji. Nakon nekoliko meseci, napisao sam predlog podkasta čija je tema upotreba jezika u mnogim sferama života, poslao predlog uredniku radija i producentima, i njima se to jako dopalo. Tako je počelo snimanje podkasta za radio, a prva tema je bila upotreba jezika u rep muzici. Uživao sam u razgovoru sa profesorom, na primer, o tome kako Eminem skraćuje slogove i beži od govorne norme da bi ispričao svoju životnu priču – navodi Dušan.
Njegovi podkasti emituju se uživo svakog meseca na lokalnom radiju u Kalgariju, a Dušan je dok je nacionalno pozorište u Kalgariju radilo, pre pandemije, volontirao tamo i pomagao publici da nađe svoje mesto, delio prospekte i vozio lift sa čika Stevom koji mu je često pričao o putovanjima širom sveta i kako je uživao dok je bio u Jugoslaviji.
– Na fakultetu sam trenutno predsednik udruženja lingvista “A Higher Clause” (lingvisti će shvatiti genijalnost naziva udruženja), potpredsednik sam saveta za akademski napredak, mentor međunarodnog tima studenata na takmičenju Global Leadership, i član ‘Gradlead-a’, grupe akademskih lidera. Dobio sam prestižnu stipendiju i automatski ušao u taj krug neverovatno talentovanih ljudi. Ima još toga, ali poštedeo bih čitaoce površnog listanja mog rezimea – zaključuje Dušan.
O planovima nije govorio mnogo, jer kaže da je pandemija dokazala da je svako predviđanje budućnosti gubljenje vremena, a da je adaptacija na okolnosti najbitnija.
Ipak, on ima kakav-takav plan i kaže da je važno biti spreman na promene, a njegov je da uspešno završi doktorske studije u Kalgariju i da, ukoliko okolnosti dozvole, upiše post-doktorske studije.
Izvor: Juzne vesti
