Pogodna umereno kontinentalna klima i specifična konfiguracija terena pogodovale su da se najstariji žitelji ovog kraja opredele za uzgajanje sortnih loza.
Prvi zapisi o vinogradarstvu ovog područja potiču iz 1432. godine u putopisu Bertrandona de la Brokijera. Grožđe i vino i danas predstavljaju simbol svakog sela ove oblasti, stoga ovaj kraj s ponosom krasi titula prestonice srpskih čokota.
Da zasadi prve čokote upravo u srpskoj Toskani, odlučio je i univerzitetski profesor iz Kanade Dragan Rogan. Na površini od oko 17 hektara, ovaj vinar gaji nekoliko vinskih sorti među kojima je i veoma retka – širaz, crna sorta grožđa.
– Skoro šest hektara je sorta širaz, mislim da sam prvi doneo tu sortu u Šumadiju i na ovim prostorima fantastično uspeva. Širaz ima ukus pekmeza, zavisno od godine, ukusi se menjaju. Naše vino pod ovom etiketom godinama se služi u biznis klasi na letu Beograd – Njujork – rekao je Dragan Rogan
Plodno tlo Oplenca i specifična klima bila je presudna da sa uzgojem vinove loze počnu davnih godina Karađorđevići. Kraljevska vinarija najstarija je u Srbiji a u njoj se i dalje nalazi bure koje čuva tajnu iz Drugog svetskog rata, jer je u sebi sačuvalo najbolja kraljeva vina.
– Oktobra 1944. godine, kada je došla crvena armija i kada je došlo do uništavanja vinskih buradi jedan domišljati seljak iz okoline Topole uzeo je najbolja i najkvalitetnija vina iz kraljeve arhive i stavio u bure 48. Kada su crvenoarmejci udarali kundacima u ove buriće, bure 48 je odzvanjalo, zvučalo je kao šuplje i oni su poštedeli tu kraljevsku arhivu – kaže Dragan Reljić upravnik Zadužbine kralja Petra I na Oplencu.
Vinski turisti – izuzetno zahtevni
Dobro vino i bogato kulturno istorijsko nasleđe u Topolu privlače sve više posetilaca. Međutim, ono što je potrebno je konstantno ulaganje u vinski turizam jer vinski turista je zahtevan i skup gost.
– Turista kad dođe u neku regiju on hoće da vidi istorijske spomenike, manastire, hoće dobro da ruča, degustira, prespava. Vino je mamac na udici, koji privlači turiste, moramo videti kako su drugi uradili i takav dobar primer da sledimo. Fali nam još vinograda, vinarija da bi vinski novinari otkrili vinsku regiju. Fali nam više restorana sa nacionalnom kuhinjom, više smeštajnih kapaciteta, bolja signalizacija. Čini mi se da su se turističke organizacije uspavale potrebno je da njihovo angažovanje bude veće – ističe Boža Aleksandrović, vlasnik vinarije “Aleksandrović” iz Vinče.
