Dve vrste takozvanih “nezrelih ćelija” krvi odgovorne su za težak tok kovida 19, otkrio je tim nemačkih i holandskih naučnika. To bi moglo da pomogne da se na vreme uoči opasnost od komplikacija kod obolelih.
I dalje je nejasno zašto kovid 19 kod mnogih zaraženih protiče sa blagim simptomima ili bez simptoma, a drugima ugrožava život.
Kod teškog oblika bolesti često se radi o pogrešnoj reakciji tela na upalu koja zahvata pluća, a ponekad su pogođeni i srce ili bubrezi.
Često dolazi do oštećenja malih krvnih sudova i do pojačanog zgrušavanja krvi, zbog čega u plućima mogu da se stvore krvni ugrušci – trombi. To je često neposredan uzrok smrti kod teškog toka kovida 19.
Dva tipa “nezrelih ćelija”
Tim naučnika sa više nemačkih univerziteta i instituta iz pokrajine Šlezvig Holštajn, kao i njihove kolege iz Holandije, u krvi pacijenata obolelih od kovida 19 otkrili su pokazatelj koji bi mogao rano da ukaže na mogući težak tok bolesti: “nezrele ćelije” trombocita, koje imaju ključnu ulogu u zgrušavanju krvi.
Ti takozvani megakariociti nalaze se u koštanoj srži gde dozrevaju u gotove krvne ćelije. Ali, one mogu da se nađu i u krvi u slučaju trovanja krvi, navodi šef studije Florijan Tran s Instituta za kliničku molekularnu biologiju Univerziteta u Kilu.
“Poznate su nam takve pojave nezrelih ćelija u krvi teško obolelih pacijenata, recimo kod bakterijske sepse (trovanja krvi).” To bi moglo da znači da opasne probleme sa zgrušavanjem krvi izazivaju te nezrele ćelije.
Osim toga, naučnici su u uzorcima krvi otkrili veoma mnogo nezrelih crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), koja takođe obično sazrevaju u koštanoj srži. Crvena krvna zrnca su odgovorna za prenos kiseonika u telu, a kada njih ima mnogo, to je poznata reakcija kod teškog oboljenja pluća.
Rano prepoznati mogućnost teškog toka bolesti
“Zajedno sa drugim podacima, kao što su kliničke laboratorijske vrednosti i merenje količine materija koje ukazuju na upalu, mogli smo da formiramo sliku, neku vrstu ‘otiska prsta’ ili ‘potpis’, promenjenog načina funkcionisanja tih ćelija i da to neko vreme pratimo”, kaže dr Neha Mišra, glavna autorka studije.
Molekularnom analizom krvi mogao bi dakle da rano bude prepoznat mogući težak tok bolesti i, u skladu s tim, da se na vreme preduzmu mere za intenzivno lečenje.
U istraživanju je sarađivao međunarodni tim naučnika. Nova saznanja su u stručnom časopisu “Imunitet” (Immunity) objavili naučnici sa Univerziteta “Kristijan Albreht” u Kilu (CAU), Univerzitetske klinike Šlezvig-Holštajna (UKSH), univerziteta u Bonu, Kelnu, Libeku, Tibingenu i holandskom Nijmegenu, zatim Naučnog centra Borstel-Lajbnic za plućne bolesti i Nemačkog centra za neurodegenerativna oboljenja (DZNE), zajedno sa kolegama nemačkog naučnog saveza „Deutche Covid 19 omics Initiative (DeCOI)” .
