Na području ivanjičke opštine divljač sve češće pričinjava štetu na usevima u neposrednoj blizini seoskih domaćinstava, a prednjače divlje svinje. Meštani od lovaca traže pomoć i rešenje situacije, a oni postupaju u skladu sa planskim dokumentima, na osnovu kojih je predviđen odstrel i briga o divljim životinjama.Nikola Bošković iz Osonice bio je neprijatno iznenađen kada je shvatio da će njegovo domaćinstvo ostati bez kukuruza koji gaji isključivo da lakše prebrodi oštru zimu u tom delu ivanjičke opštine.”Bolje su obrale svinje nego kombajn u Banatu. Nijedno zrno nije ostalo. To je pokupilo, to je iskosilo i šašinu, može da se vidi verovatno kakvo je stanje”, kaže Nikola Bošković.Srećom da su pre divljih svinja obrali pasulj. Zbog divljih životinja žitelji planiskih delova strahuju da idu u berbu kupina, pečurki i drugih plodova.Jesu zaštićene ili šta je u pitanju? Niko ih ne dira. Lovaca ima, mi smo svi obavestili, ali niko nije došao da sačeka”, ističe Stanojla Bošković iz Osonice.Oni koji vode brigu o divljači tvrde da bi štete bile veće da nema preventivnih aktivnosti.Svake godine ivanjički lovci obezbede oko 40 tona hrane za divljač. Na području od 76.000 hektara, kojim gazduje lovačko udruženje, trenutno je evidentirano oko 200 divljih svinja.Za naknadu štete ivanjičko lovačko udruženje izdvaja ogromna sredstva, ali najmanje novca dobiju oni kojima je pričinjena.”Ide veštacima, ide advokatima, ide sudstvu. Devedest posto. On uzme 30.000, vrednost spora 400.000. Ogroman broj smo kupili električnih ograda, čobanica, čuda. Idemo pobijamo kočiće. Mi zagrađujemo, itd. Svojim prstima dokazujem, biram, je li krompir bio posejan ili nije bio posejan i tako dalje”, objašnjava Vukić Kostić, predsednik LU “Čemernica” Ivanjica.Lovci kažu da rešenje treba da bude kao u zemljama Evropske unije, gde postoji harmonija između divljači i žitelja. Ali treba razmišljati i kako vratiti ljude u krajeve koje su selidbom prepustili prirodi.
IZVOR:RTS.RS