Banjaluka – Dok u Republici Srpskoj teku pripreme za izgradnju gasovoda iz pravca Srbije, u Federaciji BiH se nadaju dopremanju tog energenta takozvanom Južnom interkonekcijom i spajanju s Hrvatskom, kao i pravcem iz Albanije.
Minulih godina mediji su neretko izveštavali o razmimoilaženju Banjaluke i Sarajeva u vezi s tim, a zvaničnici jednog entiteta osporavali su energentske ambicije u drugom. Analitičari su u svemu tome videli i upliv geopolitike.
Kad je gasovod „Južni tok” preimenovan u projekat „Turski tok” pojavila su se očekivanja nekih ekonomista da bi se bošnjački lideri mogli s manje rezervisanosti odnositi prema tom gasovodu, čiji krak preko Srbije treba da dođe i do BiH. Zvaničnici RS zastupaju stav da cevi u Srpsku mogu da uđu samo iz pravca Srbije. Milorad Dodik, član Predsedništva BiH iz RS, minule godine u Azerbejdžanu izjavio je da nema ništa protiv toga da BiH ima više izvora za uvoz ovog energenta.
Energetska zajednica iz Beča i zapadne ambasade ranije su zagovarali spajanje gasne mreže u BiH s Hrvatskom. Kako je nedavno pisao „Dnevni avaz”, Evropska komisija i komesar za proširenje Oliver Varhelji predstavili su ekonomski i investicioni plan za zemlje zapadnog Balkana. Pomenut je projekat izgradnje Južne gasne interkonekcije s Hrvatskom.
Sarajevski list podseća na to da trenutno BiH uvozi gas jedinim gasovodom preko Srbije, koji kod Zvornika ulazi u zemlju. Iz kompanije „BH-Gas” pojasnili su da Južna interkonekcija BiH i Hrvatske podrazumeva pravac Zagvozd (HR) – Posušje (BiH) – Novi Travnik. Iz ove kompanije za portal „Kliks” napominju da je plan da se taj pravac završi u naredne četiri godine, a da je prioritet i Jadransko-jonski gasovod, od Albanije, preko Crne Gore i BiH, do Hrvatske.
U RS imaju drugu računicu. Kako piše „Glas Srpske”, prvi radovi na izgradnji kraka strateškog gasovoda „Turski tok” kroz Srpsku mogli bi da počnu krajem naredne ili početkom 2022. godine. Direktor preduzeća „Gas-Res” Ljubo Glamočić pojasnio je da je gradnja ovog gasovoda do sada bila uslovljena dinamikom gradnje kraka „Turskog toka” kroz Srbiju, a pošto su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović najavili kako bi on mogao biti završen do kraja godine, to će, kako je istakao, znatno ubrzati i aktivnosti na ovom projektu u Srpskoj.
„Završetkom gradnje ovog gasovoda kroz Srbiju, a prema obećanjima nadležnih iz ’Srbijagasa’, Srbija će započeti s realizacijom projekta gradnje jednog kraka sa transportnog sistema Srbije ka Srpskoj, odnosno Bijeljini, u ukupnoj dužini od oko 100 kilometara. Taj deo posla mogao bi da bude završen u naredne dve do tri godine”, kaže Glamočić.
Idejno rešenje trase gasovoda kroz RS je već urađeno i delimično se razlikuje od pređašnjeg, koje je bilo vezano za projekat gradnje „Južnog toka”. Krak gasovoda sada će delom pratiti trasu auto-puta od Bijeljine preko Banjaluke, do Novog Grada.
„Gradnja gasovoda bez pratećih objekata mogla bi koštati između 180 i 200 miliona evra, a njegov kapacitet trebalo bi da se kreće oko 1,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Gradnju gasovoda trebalo bi da prati i gasifikacija gradova, a planirana je i izgradnja najmanje dve gasne elektrane-toplane na području RS”, istakao je Glamočić.
Naredne godine radiće se prostornoplanska dokumentacija i rešavati imovinski odnosi s vlasnicima parcela preko kojih će ići ovaj gasovod. Kako navode nadležni, preostalo je da se s predstavnicima „Srbijagasa” i „Gasproma” dogovori finansiranje projekta, ali i osnivanje zajedničkog preduzeća koje bi bilo nadležno za gradnju gasovoda kroz Srpsku.
„Do kraja godine trebalo bi da bude potpisan i sporazum sa ’Srbijagasom’, ali i međudržavni između Saveta ministara BiH i Vlade Srbije”, pojasnio je Glamočić
IZVOR:POLITIKA
