Sada je najprikladnije vreme da Kanada preispita svoj ekonomski odnos sa Kinom.
Sve se više pokazuju znaci, da Kina koristi haos oko COVID-19 kako bi proširila svoj uticaj na globalnom nivou. Postpandemija će verovatno učiniti Kinu još moćnijom i agresivnijom u odnosu na zapadni svet koji je zaglavljen u socijalnom i ekonomskom haosu.
I Kanada i svet dozvolili su da trka za profitom postepeno forsira zavisnost od ponekad neprijateljskog tržišta, što je osnova kineske moći. Sada kada je COVID-19 poremetio međunarodne lance dostave, kada se Kanada obnavlja, cilj bi trebao biti usmeren ka ekonomiji koja je manje integrisana sa kineskom.
Srednje sile poput Kanade, koje već dugo plešu između glavnih, sve su nemoćnije protiv taktika poput, na primer, kineskog pritvaranja kanadskih građana. Kina je privela Kanađane Michaela Kovriga i Michaela Spavora 2019. godine zbog špijunskih optužbi, za koje se smatra da su odmazda zbog hapšenja izvršne direktorke Huaweija, Menga Wanzhoua u, Vancouvera na osnovu zahteva SAD za izručenjem.
Tako je započela nova era u bilateralnim odnosima, dovodeći u pitanje decenije diplomatije. Ta smelost Kine bila bi nezamisliva pre samo desetak godina.To je nova smelost, rođena iz kineskog ekonomskog uspona i sve većeg haosa na Zapadu, a pandemija ubrzava i jedno i drugo.
Kinu je COVID-19 teško pogodio, ali je prva pogođena i prva se oporavila. I oštro se oporavla, od značajnije uloge u svetskoj zdravstvenoj organizaciji, preko maski za lice i diplomatije vakcina, preko navodnih operacija dezinformacija, do smanjenja političke uloge Hong Konga, dok je svetska pažnja podeljena, i do ponovnog pokretanja ekonomije dok su drugi u nesnalaženju.
U međuvremenu, oštre blokade pandemije, prete Kini povratkom u Evropu i Kanadu. Sjedinjene Države, glavnu protivtežu Kine, pogađaju nestabilnosti.
2017. godine, ministrka finansija Chrystia Freeland, tadašnja ministrka spoljnjih poslova, rekla je Parlamentu da međunarodni poredak zasnovan na pravilima koji je Zapad podržavao od kraja Drugog svjetskog rata, postaje sve manje stabilan, te da Kanada mora zacrtati svoj “jasan i suveren kurs . ”
Visoka cena trgovine
Kanada je nedavno napustila pregovore o slobodnoj trgovini sa Kinom, potez koji je 18. septembra objavio ministar spoljnjih poslova Francois Philipe-Champagne. Međutim, ta je objava u velikoj meri je simbolična, jer slobodna trgovina za početak nikada nije bila blizu realizacije.I istog dana, kanadski ambasador u Kini, Dominic Barton, rekao je da ova zemlja mora “učiniti više u Kini”.
Ono što Kanada mora shvatiti je plaćanje visoke cene trgovine.
Otkako je premijer Pierre Trudeau, otac sadašnjeg kanadskog lidera, uspostavio diplomatske odnose s Kinom, bilateralna trgovina postala je u pravom slmislu te reči, bujica. Jeftina proizvodnja, to ogromno tržište od 1,3 milijarde ljudi,tako se Kanada obogatila.
No dok je Kina Kanadi, postala drugi najveći trgovinski partner, Kanada je tek 16. najveći trgovinski partner azijskog giganta. Kad je Kina 2019. izblokirala uvoz kanadskog semena repice i soje, to je naštetilo industrijama u ovoj zemlji. Ali za Kinu, nedostatak takvih žitarica iz Kanade bio je beznačajan.
Ta asimetrična veza takođe je pogoršna sa aferom oko Huaweij-eve Meng Wanzhou. Kanada malo može učiniti da pritisne Kinu, ali arsenal opcija u smislu onoga što Kina može učiniti, učinila je i nastaviće činiti Kanadi. Kina je nedavno blokirala eksperimentalnu pošiljku vakcine za COVID-19 koja je krenula za Kanadu, na primer.
Profit po svaku cenu?
Zaključavanje tokom pandemije uništilo je ekonomiju, jer su kompanije delove i radnu snagu snabdevale iz celog sveta na osnovu toga gde je šta bilo najjeftinije, a nisu se skladištile rezerve, kako bi održale efikasnost uklanjanjem troškova skladištenja. To je ona ista lekcija,koja se može naučiti iz trenutnih problema Kanade s Kinom: određivanje prioriteta u dobiti dolazi po cenu elastičnosti.
Kako Kanada ponovo započinje obnavljati svoju ekonomiju, Vladi bi bilo pametno, da uputi kompanije ka raznolikim tržištima. Potrebno je dalje njegovati alternativne trgovinske partnere, poput brzorastućih ekonomija,Indije i Brazila, i one sa sličnim vrednostima, poput Europske unije. I to mora činiti aktivno i agresivno.
Cilj nije zamena Kine, što je nemoguće, a to takođe nije argument za razdvajanje. Ovdje se radi o smanjenju ovisnosti i, pritom, popravljanju ranjivosti.
Ovde se radi i o popuštanju držanja Kine nad drugima, o malom koraku koji je usmerava ka konstruktivnijoj međunarodnoj ulozi.
Posle pandemije, svetu je potrebno više angažmana s Kinom, ne manje, ali ne kroz asimetrične odnose, već kroz simetrične,i potrebna je Kina koja poštuje pravila, svesna izreke da sa velikom moći dolazi i velika odgovornost.
SERBIANNEWS.CA
