KALGARI-Ponovno je pokrenuta debata o tome treba li se Kanada odvojiti od britanske monarhije.
Ova debata dolazi nakon odluke karipske države Barbados o uklanjanju kraljice Elizabete II sa mesta šefa države i formiranju vlastite republike.
Barbados nije jedina zemlja u istoriji koja je to učinila jer su države poput Indije, Fidžija i Kenije promenile status u republiku iz ustavne monarhije.
Trenutno je nešto više od 30 članova Komonvelta je određeno kao republike.
Kanada, međutim, nije na toj listi, a debata o tome treba li zemlju izmeniti iz monarhije u republiku vodi se decenijama.
Tom Freda direktor je udruženja građana za Kanadsku republiku (CCR), organizacije koja promoviše ideju o nezavisnosti od monarhije.
On smatra da nema smisla da Kanada i dalje ima nekoga vladara na sasvim drugom kontinentu koji živi u zamku kao šef države.
„Kanađani su trenutno ustavom izuzeti od šefa države u svojoj zemlji. Šta to govori našoj deci? Možete odrasti u sve što želite, osim u šefa države Kanade. Skoro je 2021 god, vreme je da počnemo gledati sve ovo i skiniti sa sebe kolonijalni prtljag.
Freda je rekao da bilo kakav prelazak sa ustavne monarhije nikada neće biti lak i preporučuje takav potez nakon smrti kraljice Elizabete II.
U međuvremenu, Robert Falconer iz monarhističke lige Kanade veruje da bi se proces konzervacije trebalo dogoditi nakon kraljičine smrti, ali tvrdi da je to uopšte nije lak postupak.
„Najbolji pravni argument je da nam je zapravo izuzetno teško ukloniti monarha kao šefa države, jer jednostavno to uključuje menjanje našeg ustava. Ne postoji veliki apetit među glavnim strankama da to učine. ”
Druge zemlje, poput Australije, već su mnogo puta razmišljale o takvom potezu.
1999. godine zemlja je održala referendum pitajući Australijance da li treba izmeniti ustav kako bi omogućili stvaranje republike i biranje predsednika iz Parlamenta.
Nešto manje od 55% birača reklo je ne tom predlogu.
Jedan od ostalih ključnih argumenata protiv republikanizma je strah da bi biranje šefa države moglo dovesti do potpune promene sistema vlasti koji bi izgledao sličan onome u USA.
Freda, međutim, opovrgava te tvrdnje rekavši da će, ako se Kanada odvoji od monarhije, i dalje zadržati svoj parlamentarni sistem.
„To ne utiče na naše kraljevske institucije, ne utiče na naše parlamentarne tradicije. Ono što čini je da pokažemo svetu da smo učinili taj posljednji korak ka nezavisnosti i radije biramo za šefa države jednog od svojih Kanađana, a ne stranog državljanina za predstavnike države. ”
Dodao je, budući da je predstavnik kao što je generalni guverner sada zastario, jer je od 1940. godine više izvršnih ovlašćenja oduzeto generalnom guverneru i dato funkciji premijera.
Kada je reč o mišljenju Kanađana o ovom pitanju, mnogi nisu sigurni u budućnost monarhije nakon kraljice Elizabete II.
U januaru je istraživanje kompanije Angus Reid pokazalo da oko 41% ispitanika veruje da je kraljevska porodica irelevantna, a 45% se složilo da je vreme da se Knada otrgne od monarhije.
SERBIANNEWS.CA
