Direktor Arheološkog instituta u Beogradu i šef projekta istraživanja Viminacijuma Miomir Korać izjavio je da je niz značajnih otkrića u toj rimskoj nekropoli doneo dodatne informacije o najranijim zajednicama hrišćana na ovim prostorima.
Pronađen je grob odraslog muškarca verovatno iz prve polovine trećeg veka, jer je nađen bronzani novac iskovan za vreme vladavine imperatora Karakale (211–217. naše ere), naveo je Korać u izjavi za Tanjug.
Istraživanja na arheološkom lokalitetu u Viminacijumu
„Radi se o grobu slobodno ukopanog pokojnika. Nađen je na relativnoj dubini od 1,55 metara. Orijentisan je u pravcu zapad-istok. Dužina skeleta iznosi 1,73 metra, dužina desne butine je 47,5 santimetara. Pokojnik je sahranjen u opruženom položaju, desna ruka je savijena u laktu i položena na stomak, leva je opružena i položena pored tela. Glava je blago naslonjena na levi obraz“, otkriva šef projekta istraživanja Viminacijuma.
Prema njegovim rečima, kosti su dobro očuvane sa izuzetkom kosti u predelu grudnog koša, gde nedostaju pojedini pršljenovi i rebra.
„Slobodno ukopan pokojnik u arheološkom žargonu znači da nije bio sahranjen unutar drvenog sanduka ili konstrukcije od opeke i kamena“, objasnio je Korać.
Niz značajnih otkrića u Viminacijumu od sredine avgusta
Arheološki tim pronašao je, sredinom avgusta, na području Viminacijuma tri bogato ukrašena olovna sarkofaga u kojima su, smatra se, sahranjivani ljudi poreklom iz istočnih provincija rimske države, Palestine i Izraela, sredinom trećeg veka.
Ovo je značajno otkriće, pogotovo kada se ima u vidu da su dva neopljačkana, i da je njihov skeletni materijal izuzetno pogodan za detaljnije analize.
Samo desetak dana kasnije, takođe na arheološkom lokalitetu Viminacijum, otkriven je srebrni listić sa starogrčkim slovima i tajanstvenim znacima, star oko 1.800 godina, te bi mogao biti najstariji pomen Hrista.
Sam vid sahrane, ističe Korać, ni po čemu nije izdvajao ovaj grob od desetina sličnih koji se na nedeljnom nivou istraže u Viminacijumu, ali predmeti položeni uz pokojnika govore potpuno drugačiju priču.
Pre svega se ovde misli na prsten otkriven na ruci pokojnika, koji je jedan od retkih predmeta iz pomenutog perioda, a da prikazuje nedvosmisleno ranohrišćanske simbole.
U predelu pojasa otkrivena je pojasna kopča od bronze, a pored stopala šestar od bronze, kalem zlatne žice i predmet od gvožđa nepoznate namene budući da je jako korodirao.
Masivni prsten sa gemom je izrađen od srebra, a na glavi se nalazi ležište sa umetnutom gemom. Gema je dragi kamen tamnoplave boje i najverovatnije je ahat.
Kamen je ukrašen urezivanjem i na njemu je predstavljeno sidro sa po jednom ribom sa obe strane.
Korać je podsetio da je, iako bi danas malo kome prva asocijacija na lenger bila hrišćanstvo, u antici on bio jedan od simbola opšteprihvaćenih u proganjanoj, ilegalnoj i zatvorenoj zajednici najranijih pratilaca nove religije nastale na prostoru Bliskog istoka.
Simbol krsta u upotrebi tek nakon legalizacije hrišćanstva
U takvim okolnostima je i spektar korišćenih simbola bio pozajmljen iz rimske svakodnevice i profane umetnosti, i bio je poznat samo posvećenicima rane crkve. Tek nakon legalizacije hrišćanstva od strane Konstantina i Licinija, u upotrebu ulaze i danas prepoznatljivi simboli, kao na primer krst.
Korać ukazuje da su rani hrišćani sidro prihvatili kao simbol nade u spasenje, jer je on generalno u antici smatran za znak sigurnosti. Vernici su polagali beskrajnu nadu i veru u Isusa Hrista, a sidro je metaforično to izražavalo, što je na više mesta u Novom zavetu i navedeno.
Miomir Korać podseća i na reči Svetog Pavla u Poslanici Jevrejima: „Da bismo u dvema nepokolebljivim stvarima, u kojima je nemoguće da Bog prevari, imali moćnu utehu, mi koji smo pribegli da se držimo nade koja je pred nama, nju imamo kao kotvu duše, čvrstu i pouzdanu…“
Simbol ribe u hrišćanstvu
Na prstenu iz Viminacijuma predstavljene su i dve ribe. Riba je takođe jedan od najranijih, a svakako najvažniji simbol hrišćanstva.
Popularnost upotrebe crteža ribe među vernicima ima koren u akronimu formiranom kada se latinski naziv za ribu ichthus, zapiše starogrčkim alfabetom, a ta slova su zatim čitana kao Iesous Christos Theou Huios Soter, što znači Isus Hristos, Božiji sin, Spasitelj.
Isus je bio ichthus, ali i ribar ljudskih duša, dok su vernici bili „male ribe“. Apostoli su nastavili Isusovu ulogu kao „ribari ljudi“, pa je čak i rana Crkva nazivana „Petrova barka“.
„Najranije upotrebljavanje sidra kao hrišćanskog simbola potvrđeno je još krajem 1. veka u samom gradu Rimu, dok se tokom drugog i trećeg veka sve učestalije koristi na epitafima u katakombama. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je sidro svojim oblikom, sa prečagom na vrhu, podsećalo vernike na krst na kome je Isus okončao svoj život. U ranom hrišćanstvu nije korišćen moderni simbol krsta, već upravo slovo T, slično sidru na viminacijumskom prstenu“, rekao je Korać.
Dodao je i da je lenger bio i simbol mučeništva, imajući u vidu da je Sveti Kliment, četvrti papa, bio pogubljen za vreme vladavine cara Trajana tako što mu je oko vrata bilo zavezano sidro, nakon čega je bačen u more.
Korać navodi da su interesantni još i predmeti otkriveni pored stopala pokojnika.
Šestar, namotaj zlatne žice i nepoznata alatka mogli bi da upućuju na zanimanje pokojnika. Takva praksa nije nepoznata u viminacijumskim nekropolama (otkriveno je nekoliko grobova lekara), ali nije široko rasprostranjena.
Budući da se predmeti koji se polažu u grobove pažljivo biraju, potrebno je uzeti u obzir i njihovu moguću simboliku, što nije uvek lako.
Šestar u kasnijim, srednjovekovnim vremenima, sporadično biva prikazan kao simbol božanske kreativne snage, pa ga tako ima na predstavama stvaranja sveta, a u mnogim katedralama je Isus oslikan sa ovom alatkom u rukama.
„Možda će konzervacija i restauracija gvozdenog predmeta otkrivenog uz šestar predstavljati korak ka razrešenju ove zagonetke“, zaključio je Korać.
