Pivski manastir je među retkim velikim građevinama u svetu, velikih dimenzija, koje su prenete na drugo mesto! Bilo je to 1982. godine, zbog izgradnje hidrocentrale na Pivi. Preseljenje je trajalo 13 godina, koliko i gradnja manastira u 16.veku.
Čitava građevina, kamen po kamen, sa 1.260 kvadrata fresaka sa izvorišta Pive preneta je par kilometara dalje. Tako je hram, čiji je ktitor mitropolit Savatije Sokolović, potonji patrijarh srpski, posle 400 godina bura i ratova, nastavio da živi, čuva veru i predanja.
Jedno upućuje na izuzetne zasluge Mehmed-paše Sokolovića u obnovi Pećke patrijaršije, pa je Piva i jedini pravoslavni hram na čijem freskopisu je osmanski velikodostojnik.
“Vrlo je živa legenda u Pivi i sa generacije na generaciju, od naših svetih otaca i od knjiga koje su počete da se prepisuju, govori se da zaista jeste oslikan sam veliki vezir, koji predaje crkvu svom krvnome srodniku – radi se o Savatiju Sokoloviću, koji podiže ovaj velelepni hram”, navodi Mile Cicmil, istoričar.
Manastirska riznica čuva vredne relikvije – Savatijevu odeždu, jevanđelja, psaltir Crnojevića, pa i Longinove ikone na zlatnoj podlozi.
“Posedujemo jedini psaltir u Crnoj Gori iz Obodske štamparije 1495. godine, čuvenog štampara Makarija. Na Hilandaru ima nekoliko primeraka, jedini je ovde u manastiru Piva”, ističe Jeftimije, iguman manastira Piva.
Na hramovnu slavu, praznik Uspenja presvete Bogorice, ovde se sa radošću dočekuju gosti – ove godine i dobitnik nagrade “Izviiskra Njegoševa”.
“Biti u dosluhu, zaparavo, biti u suštinskoj vezi sa tom tradicijom, to mi se činilo jako važnim, a sa druge strane, ne izgubiti taj, to često ponavljam, čisti, intenzivni dječji doživljaj svijeta”, poručuje Đorđo Sladoje, pesnik, dobitnik nagrade “Izviiskra Njegoševa”.
I u tradiciji i u doživljaju sveta i Piva i Njegoš neprikosnoveno stoje kao međaši – izmeštani, pomerani i dostojni svakog truda i odanosti – sada, kao i u vreme kada se pod Pivskim polijelejem, narod zaklinjao na čast i vernost.
